Budžetski prihodi će, kako se očekuje, iznositi 513,8 milijardi rijala (137 milijardi dolara), što je najniži nivo od 2009. godine, dok bi rashodi trebalo da dostignu 840 milijardi rijala (224 milijarde dolara), navodi se u saopštenju postavljenom na zvaničnoj internet stranici ministarstva finansija Saudijske Arabije, a prenosi agencija Frans pres.
Ministarstvo je, takođe, najavilo da će razmotriti subvencije koje se daju za vodu, električnu energiju i naftne proizvode, kao i da će u saradnji sa drugim zemljama iz Persijskog zaliva razmisliti o podizanju cena javnih usluga i uvodjenju poreza na dodatu vrednost (PDV).
Prethodno je saopšteno da je Saudijska Arabija u 2015. godini evidentirala rekordan bužetski deficit od 98 milijardi dolara zbog oštrog pada cena nafte, kao i da su budžetski prihodi u ovoj godini iznosili 608 milijardi rijala (162 milijarde dolara), što je ispod projekcija za 2015. i prihoda iz 2014. godine, dok su rashodi dostigli 975 milijardi rijala (260 milijardi dolara).
Reč je o najvećem budžetskom deficitu u istoriji Saudijske Arabije, iako su pojedini analitičari očekivali čak i veći manjak, navodi francuska agencija, i dodaje da je Međunarodni monetarni fond predviđao deficit od 130 milijardi dolara u 2015. godini.
Ovo kraljevstvo se suočilo sa oštrim padom prihoda, pošto su od sredine 2014. godine cene nafte pale za preko 60 odsto na sadašnjih ispod 40 dolara za barel.
Saudijska Arabija, kao najveći svetski izvoznik nafte, registrovala je prošle godine budžetski deficit od 17,5 milijardi dolara, što je bio prvi deficit od 2009. godine.
Zvanični Rijad je i ove godine zadržao visoku potrošnju, povlačeći ogromna sredstva iz budžetskih rezervi nagomilanih tokom perioda visokih cena nafte. Naime, samo ove godine, iz rezervi je povučeno preko 80 milijardi dolara, koje su se krajem prošle godine kretale oko 732 milijarde dolara, a takodje su emitovane dužničke hartije vredne 20 milijardi dolara.
Međunarodni monetarni fond je nedavno savetovao Saudijsku Arabiju i ostale zemlje iz Persijskog zaliva, koje uveliko zavise od prihoda od prodaje nafte, da diverzifikuju sopstvene ekonomije i smanje potrošnju, naročito na velikodušne državne subvencije i plate, navodi Frans pres.
