Tokom božićne ili novogodišnje noći Deda Mraz na svojim letećim sankama obilazi domove sve dece na svetu, i onima koji su bili dobri i poslali mu pismo sa željom pod jelkom ostavlja poklone. Tako barem glasi najpopularniji mit današnjice.Međutim, ima i onih koji tvrde da se verovanjem u Deda Mraza i potezom nesebičnih roditelja da u njegovo ime ostavljaju paketiće za svoje mališane u stvari podržava zavera velikih korporacija, koje ljudima otimaju novac iz džepova. Pojedini teoretičari zavera to čak vide kao ostvarenje tajnog plana satanista ili kao ideju sekularizacije najradosnijeg hrišćanskog praznika.Zaštitnik najmlađihU svakoj priči o poreklu Deda Mraza (koga zovu Senta Klos, Božić Bata, Ðed Božićnjak, Kris Kringl...) taj lik se povezuje s jednim od najpopularnijih hrišćanskih svetaca - Svetim Nikolom. Koliko je poznato, taj episkop i dobročinitelj živeo je u Maloj Aziji u četvrtom veku. Bio je jedini sin bogatih roditelja i sve bogatstvo i imanje razdelio je siromašnima. Zahvaljujući tome, brzo je postao veoma poštovan i voljen. Jedni su ga smatrali zaštitnikom putnika, drugi strelaca, treći trgovaca i mornara... Međutim, za njega se najviše vezuje priča o tome da je darovao decu, i to ne direktno, jer ga je bilo sramota da im poklone daje u ruke, već im ih je stavljao u džep. Navodno, tako se vremenom razvila tradicija darovanja dece za praznik Svetog Nikole.Po nastanku i razvoju protestantske crkve u mnogim zemljama, proslavljanje pojedinačnih svetaca je zabranjeno, a kao jedini praznik prihvaćen je Božić. Upravo zato pojedini narodi prihvataju tradiciju darovanja dece za najradosniji hrišćanski praznik, a ulogu Svetog Nikole preuzimaju Fader Krismas, Sent Nikolas, Sinterklas... Negde mu se dodaju atributi nekih prethrišćanskih bogova poput Odina, negde čak i zlih duhova ili demona, kojima su deca zastrašivana.
Ipak, najmodernija i danas najpoznatija verzija mita o liku koji daruje decu za Božić razvijena je u Americi u 18. veku, kad su se različite legende stopile u jednu i stvoren je Senta Klos, čije je ime prvi put objavljeno 1773. Vremenom su dodavani i drugi elementi mita, pa je američki karikaturista Tomas Nast 1863. nacrtao Deda Mraza kakvog danas znamo - preselio ga je na Severni pol i dao mu žuto-zeleni krzneni ogrtač, da bi pet godina kasnije ipak dobio crveni kostim, saonice i irvase. Naravno, neizostavan deo popularizacije mita o Deda Mrazu je i kampanja „Koka-Kole“ iz 1931, u kojoj je veseli bucmasti dekica u crveno-belom kostimu donosio deci poklone i pio najpopularniji sok na svetu.Konzumerizam Način na koji se danas proslavljaju Božić ili Nova godina mnogima se i ne sviđa, a jedna od najčešćih zamerki je da se roditeljska ljubav koristi da bi se tokom praznika prodalo što više igračaka.- Sveti Nikola je nekad donosio poklone deci koja su siromašna, dok je današnji Deda Mraz više simbol upadljivog konzumerizma. Novi veseli Sveti Nikola reflektuje našu kulturu jer je veseo, maštovit, gojazan i komercijalizovan. Takođe, on odslikava neke od najviših ideala društva: nevinost i čistoću dece, nesebično darovanje, ljubav, pravdu i milost. (Kad je dete dobilo ugalj za Božić?) Problem je što je, u međuvremenu, postao opterećen nekim od najvećih problema: materijalizmom, korporativnom pohlepom i reklamama u medijima - piše Kerol Džin Svonson.Smeta i vernicimaNaravno, Deda Mraz nije smetao samo onima koji su u njemu videli simbol svega što ne valja u kulturi, već i pojedinim hrišćanskim grupama. Tako su kalvinisti i puritanci zamerali na paganskim elementima u mitu o darodavcu dece, a velečasni Paul Nedergard iz Danske je 1958. napisao da je Deda Mraz „paganski goblin“.- Šta zaista znamo o osobi koju nazivamo Deda Mrazom? Da li je on bezopasan prijatelj ili se nešto drugo krije iza veselog Svetog Nikole? Jedno je jasno, Biblija nas uči da postoji moćni i zli protivnik boga, a to je Satana ili Lucifer. Ideja iza promocije Deda Mraza tokom Božića je jednostavna. Roditelji će dopustiti deci da veruju u Deda Mraza, a zanemariće da dete to doživljava kao istinu i da će, kada shvati da je sve izmišljotina, biti slomljeno. Ta deca posle toga više nikad neće biti u stanju da veruju ni u šta, pa ni u Isusa kao spasioca. Upravo zbog toga jasno je da je Deda Mraz samo satanistički falsifikat Isusa Hrista, čiji je praznik rođenja on i „kidnapovao“ - piše publicista dr Teri Votkins.Isključivanje vereOsim viđenja Deda Mraza kao simbola satanizma, pojedini hrišćanski teoretičari zavera smatraju da je on sekularni pandan Isusu i da se koristi kako bi se hrišćanstvo isključilo iz proslave hrišćanskog praznika Božića. Kao dokaze toga navode poslednjih godina česte pokušaje izbacivanja hrišćanskih naziva iz proslave 25. decembra u Americi, Kanadi i Britaniji.
SOVJETSKA RUSIJA Od buržoaske tvorevine do veselog dekice KOMUNISTI GA ZABRANILI, PA VEOMA BRZO REHABILITOVALIUprkos tome što se devedesetih godina često moglo čuti da je Deda Mraz komunistička izmišljotina, to nije tačno. Naime, u starijoj slovenskoj mitologiji zabeleženoj u Rusiji, Deda Mraz je dugo bio zli čarobnjak koji je ledio ljude tokom zime. Tokom 19. veka on je, zahvaljujući pojedinim piscima i Ruskoj pravoslavnoj crkvi, postao dobrodušni dekica koji deci donosi poklone, poput omiljenog Svetog Nikole.Međutim, posle Oktobarske revolucije nova vlast je rešila da zabrani tu, kako su tvrdili, „religijsku i buržoasku tvorevinu“. Naravno, uprkos agresivnoj propagandi, njegova popularnost nije bledela jer je donosio radost deci, pa je Deda Mraz ubrzo „rehabilitovan“. Tokom 1935, kad se to dogodilo, napravljena je samo jedna izmena - bradonja nije više donosio poklone na hrišćanski praznik, već tokom novogodišnje noći. Ta tradicija kasnije se raširila i po drugim komunističkim zemljama, pa i našoj.
Pogrešno tumačenjeBOŽIĆ BATA NIKAD NIJE POSTOJAOKad su tokom devedesetih godina pojedini ljudi izašli s tvrdnjama da je Deda Mraz komunistička izmišljotina, a da Srbi treba da slave Božić Batu, mnogi su poverovali u to. Međutim, kako mnogi etnolozi tvrde, tu je na snazi novonastali mit. Oni navode da pre Drugog svetskog rata nikad nije spomenut Božić Bata, niti postoji u bilo kom etnološkom istraživanju, ali neko je devedesetih godina greškom pomislio da je u stihovima „Božić, Božić bata, nosi kitu zlata“ bata deo imena mitskog lika, a ne glagol koji znači udarati.
I van hrišćanstvaKOD TURAKA JE NOEL BABAZanimljivo je da se Deda Mraz ne slavi samo u hrišćanskim zemljama. Tako se, na primer, u Turskoj, koja je dominantno islamska zemlja, veruje u postojanje Noel Babe. Navodno, on tokom novogodišnjih praznika donosi poklone i ostavlja ih ispod jelke. Ta praksa se veoma oštro kritikuje u Turskoj, pa su česti i protesti pred 1. januar, ali to nije dovelo do smanjenja popularnosti Noel Babe.
