"Oko 800 Britanaca je boravilo u Siriji, a polovina je još uvek tamo. Međutim, ne računajući tih 800, uhvatili smo još 600 koji su nameravali da se pridruže Islamskoj državi i drugim grupama", rekao je Hamond. Ovakva akcija je bila moguća zahvaljujući saradnji Turske i Velike Britanije u poslednjih osam meseci.
Presretanje stranih boraca izaziva i dodatni pritisak na Islamsku državu koja ostaje bez ljudi, pogotovo u Raki, njihovoj prestonici, kaže Hamond.
Turska predstavlja glavnu rutu ka Siriji za mnoge borce pa tako i za britanske. Za sada je poznato da je oko 50 Britanaca poginulo boreći se na strani mnogih terorističkih grupa poput ISIL-a ili ogranaka Al Kaide.
Prema istraživanjima britanskog Gardijana, Islamska država držala je pod kontrolom jedan deo tursko-sirijske granice od decembra 2014. do marta prošle godine. Kako su naveli izvori sirijskih kurdskih snaga, putnici bi stizali autobusima iz Turske, a nakon pokazivanja dokumenata puštali bi ih na teritoriju pod kontrolom ISIL-a. Kurdi su pružili i dokumenta na kojma se navode imena ljudi, pa čak i dece koja su na taj način ušla u zemlju terorista.
Ta praksa je prekinuta kada su kurdske snage u tom delu potukle islamiste, a Turska je konačno zatvorila tu "rupu" na granici.
Posle toga, borcima je savetovano da prvo putuju u neke druge zemlje pre nego što se zapute u Tursku kako bi izbegli sumnju.
Takođe, Turska je praktično zapečatila kurdske oblasti u Siriji koje okružuje ISIL ostavljajući tako Kurde bez neophodnih zaliha i pomoći, a otvaraju i vatru na one koji žele da u Tursku uđu iz Sirije.
Granica koja deli Tursku od Kurda, duga oko 750 kilometara, obezbeđena je dvostrukom bodljikavom žicom, minskim poljem i snajperima.
Nedavno je jedan zarobljeni islamista posvedočio da Turska učestvuje u ilegalnoj trgovini naftom sa Islamskom državom. "ISIL ima dovoljno nafte da može da se održi godinama", rekao je.
(RT)
