KIŠNjEV - Više od 40.000 demonstranata ozlojeđenih rastućim siromaštvom okupilo se, prema navodima agencoije AFP, ponovo danas u moldavskoj prestonici Kišnjev tražeći ostavku vlade i raspisivanje prevremenih izbora.
"Želimo našu zemlju nazad" i "Jedinstvo, građani", uzvikivali su demonstranti na rumunskom i ruskom.
Protest su organizovale dve poruske partije i građanska grupa Dostojanstvo i istina.
Demonstranti su besni zbog pada životnog standarda u osiromašenoj Moldaviji i smatraju da proevropske stranke kojie su na vlasti od 2009. godine nisu uspele da sprovedu reforme, prenosi AP. Politička kriza Moldavije tinja od septembra 2015, kada su besni građani izašli na ulice zbog"krađe veka", kada je grupa državnih službenika prevarili tri najveće banke u zemlji za više od milijardu dolara zapadne pomoći, koja je na kraju završila na of-šor računima. Parlament je zbog optužbi o korupciji krajem oktobra 2015. oborio vladu, a tada je uhapšen i Vlad Filat, premijer od 2009. do 2013. godine, zbog optužbi da je primio mito od 260 miliona dolara i sumnji u umešanost u veliku bankarsku proneveru.
Da bi izbegli održavanje novih izbora, poslanici moldavskog parlamenta su u sredu podržali imenovanje trećeg po redu premijera Moldavije u manje od godinu dana i podržali kandidata koga je imenovao predsednik zemlje, kao kompromis u cilju razrešenja višemesečnog političkog ćorsokaka.
Novi premijer Moldavije je Pavel Filip, član glavne proevropske koalicije i ministar za informacionu tehnologiju i telekomunikacije u prethodnoj vladi. Filip je dobio podršku 57 poslanika parlamenta, dok je glasanje bojkotovala proruska opozicija. Parlament je morao da izglasa novu vladu do 29. januara, inače bi bio raspušten.
Imanovanje novog premijera nije međutim nimalo umirilo građane, već bi se reklo da je samo dolilo ulje na vatru. Tokom glasanja o novoj vladi više stotina demonstranata je upalo u probilo moldavski parlament zahtevajući prevremene izbore, posle čeg aje ispred parlamenta došlo i do sukoba sa policijom. Posle tih događaja, protestni pokret koji uključuje snage koje se smatraju i pro-evropskim i pro-ruskim je pojačao demonstracije i okupio 40 000 ljudi, a provladin miting koji je trebao da se održi je otkazan.
Sadašnja situacija je navela pro-zapadne i pro-ruske snage da privremeno ostave po strani međusobne razlike i da optuže vladajuće elite da koristi proevropsku retoriku da prikrije velike manipulacije. Demonstranti hrabro podnose temperature ispod nule da bi izrazili svoj bes zbog raširene korupcije među vladajućom elitom i zbog uticaja oligarha Vlada Plahotnika, koga vidi kao stvarnu snagu iza nove administracije.
Moldavija se nalazi ukleštena između Ukrajine i Rumunije, a ona je viđena kao još jedan mogući povod sukoba između Moskve i Zapada, naročito od kada je 2014. potpisala sporazum (SSP) radi pridruživanja EU, uprkos protivljenju Moskve. Ali, komentatori u Moskvi procenjuju da je imenovanje novog premijera Moldavije dokaz da vladajuća većina želi da izbegne nove prevremene parlamentarne izbore na kojima bi doživela potpuni poraz, i da iza njenog ubrzanog formiranja stoji podrška Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije.
Glavni cilj Zapada je da se spreči dolazak na vlast proruskih snaga, koje su rastom protestnog pokreta stekli popularnost, i zbog toga je Zapad spreman da zatvori oči pred činjenicom da je novoimenovani premijer član unutrašnjeg kruga zloglasnog oligarha Vladimira Plahotnika, čije je ime u Moldaviji sinonim za korupciju. Analitičari veruju da je u imenovanju premijera važnu ulogu imao Vašington, jer je pomoćnik američkog državnog sekretara za evropske i evroazijske poslove Viktorija Nuland u ponedeljak otvoreno dala podršku parlamentarnoj većini koju je formirala Demokratska stranka Moldavije.
Podrška Zapada novoj vladi je očigledna, ali je vladajuća većina i sama bila svesna da mora da oformi vladu, jer bi, po mišljenju ruskog analitičara Sergej Bespalova, njen poraz na vanrednim izborima bio neminovan.
“Sada apsolutna većina moldavskog društva nema poverenja u vlast i podržava ideju vanrednih izbora, dok broj pristalica EU opada. Za Sjedinjene države spoljnopolitički vektor je od isključivog značaja. Kada bi parlamentarni izbori bili održani danas, proruske i proevroazijske snage bi imale velike šanse da dobiju većinu u parlamentu, iako ne veliku”, kaže Bespalov.
Što se tiče Evropske unije, iako je kritikovala moldavske tajkune i pozivala na obračun sa korupcijom, nikada nije odbila da produži ruku pomoći aktuelnoj vlasti.
"Evropljani su bili vrlo kritični prema oligarsima i Plahotnik sigurno nije njihov kandidat. Ipak, EU je radije svom snagom podržavala aktuelnu vlast samo da bi odaljila od poluga vlasti proevroazijske snage.. Naravno, oni se nadaju da će, ako se odloženi izbori, proruske snage vremenom potrošiti politički kapital koji su stekli tokom meseci", kaže Bespalov i dodaje da su opozicione vođe svakako nespremne da preduzimaju nasilne akcije.
Analitičarka Alina Inajeh, direktor Crnomorskog saveta za regionalnu saradnju Nemačkog Maršalovog fonda smatra da bi ukrajinska priča trebalo da Evropu uveri u kratkovidost davanja podrške lošoj vladi zbog geopolitičkih razloga.
"Sada, kada su protesti protiv novoformirane vlasti Moldavije okupile desetine hiljada građana, trenutak je za političke lidere u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama da se se duboko zamisle i prisete se lekcija iz Ukrajine pre nego što daju podršku Vladi koju kontrolišu najmoćniji oligarsi, i koja ima malo, ako uopšte ima, stvarnog interesa u promovisanju reformi koji su Moldaviji potrebne" navodi Inajeh.
Pojednostavljeni stav podele Moldavaca na proevropljane i proruse nije od pomoći. Tokom protekle godine politika Moldavije je prerasla u obračun mafije, a istraga o “krađi veka” je pokazala umešanost najviših političara u zemlji i otkrila stepen korupcije i lošeg upravljanja, kao i zavisnost države od nekoliko oligarha.
Građani koji protestuju na ulicama glavnih gradova Moldavije, traže političku klasu bez korupcije, nezavisnost države od uticaja tajkuna, i pristojnost u politici. Sedam godina proevropske vlade su malo uradile za zemlju ali mnogo za sebe, i zato se poverenje stanovništva u proevropsku politiku oslabilo, a porasla podrška za članstvo u Carinskoj uniji koju predvodi Rusija. Svako istraživanje javnog mnjenja pokazuje ovaj trend, što povećavajući zabrinutost da bi Moldavija mogla da promeniti politički kurs i ponovo uže u orbitu Rusije.
Ankete, međutim, takođe stalno pokazuju nepoverenje u i nezadovoljstvo institucijama države, političarima i kompletno svim političkim partijama.
Analitičarka Alina Inajeh posebno ističe da promena stava građana Moldavije nije znak privlačnosti Rusije, već da je to odbijanje korupcije i stagnacije koje su u čvrstoj vezi sa vladama koje su sebe nazivale proevropskim i koje su podržavali Evropa i njeni partneri. Podrška Zapada ovim političarima i neredu koji su stvorili naveli su mnoge Moldavci da sumnjaju u vrednost bliskosti sa Evropom.
Posle višemesečnih pregovora i sumnjivih političkih manevara, "proevropske" moldavske stranke su se dogovorile o novoj vladi, koja međutim direktno antagonizuje i građane i partnere Moldavije. Nova vlada je opet pod kontrolom jednog od najjačih oligarha Moldavije, i nema kredibilitet, jer mu više od 90 građana ne veruje.
Ne iznenađuje zato da su Moldavci izašli na ulicu i zatražili prevremene izbore, koji bi mogli dovesti proruske stranke na vlast, piše Alina Inajeh, i zaključuje da bi EU trebala da da podršku reformama, a ne vladi.
(Tanjug, Beta, AFP, TASS, IDN - priredio M. Đorđević)
