Odnosi Moskve i Londona nastavljaju tradiciju napetosti koja je nasleđena još iz Hladnog rata i vremena Sovjetskog Saveza te još žive u tom napetom razdoblju blokovske podeljenosti.
Velika Britanija i Rusija, nakon raspada SSSR, jedine od svih velikih zapadnoevropskih zemalja nisu uspele da normalizuju odnose.
I dok su Nemačka i Francuska uspostavile burne ekonomske i sasvim solidne političke, pa i prijateljske lične kontakte vodećih ljudi s Putinovom Rusijom, Britanija i Rusija nikako da se pomire.
U najnovijem broju Tajmsa ugledni ruski analitičar Andrej Soldatov, tvrdi kako u ovom trenutku u Velikoj Britaniji ruska Federalna služba bezbednosti (FSB), Inostrana obaveštajna služba (SVR) i vojno-obaveštajna zajednica GRU imaju najmanje 30 špijuna, što je više nego u vreme hladnog rata.
Bivši operativac KGB Oleg Gordijevski rekao je nedavno da je ruskih obaveštajaca u ovom trenutku u Britaniji gotovo 40. Gordijevski, koji je za Britance počeo da radi 1976. godine, ali je 1984. prebegao u Britaniju, tvrdi da je ruska ambasada u Londonu najveća ekspozitura FSB.
Andrej Soldatov navodi tri nivoa ruskih špijuna u Velikoj Britaniji. Jedni rade kao diplomate ili predstavnici raznih trgovinskih predstavništava, drugi su lažni britanski državljani koji u Britaniji žive s falsifikovanim britanskim dokumentima, a treću grupu špijuna čine ruski državljani koji legalno žive i rade u Velikoj Britaniji.
Podsetimo, samo u Londonu živi više od 200 hiljada Rusa, i to uglavnom poslovnih ljudi srednje, više i najviše finansijske moći. London je najdraža destinacija dobrostojećih Rusa, ali i najdraže utočište Putinovih protivnika.Ali, najnoviji izveštaj o smrti Aleksandra Litvinjenka - u kojem su kao neposredni izvršioci imenovani Andrej Lugovoj, bivši obaveštajac FSB, a danas zastupnik radikalno desne Liberalne stranke Vladimira Žirinovskog u Dumi, i Dmitrij Kovtun - neće doprineti normalizaciji odnosa, iako neki kažu da zbog stvaranja zajedničke antiterorističke koalicije u Siriji Britanija treba malo da zažmuri.
Bivši britanski ambasador u Moskvi Toni Brenton smatra da London, nakon Ovenovog izveštaja, mora odlučno odgovoriti, ali zamrzavanje ili prekidanje diplomatskih odnosa s Moskvom u ovom trenutku nije svrsishodno.
"Rusija je važan saveznik u pregovorima s Iranom i važan učesnik mirovnog procesa u Siriji pa se treba ograničiti samo na jačanje sankcija", ističe Brenton.
I britanski premijer Dejvid Kameron je izveštajem o Litvinjenku doveden u škakljiv položaj. Kameron je izjavio kako je “vrlo uznemiren” mogućnošću da je ubistvo izvršeno s odobrenjem sa najvišeg nivoa ruske vlasti. S obzirom na Siriju, Ovenov izveštaj o Litvinjenku došlo je u nezgodnom trenutku.
Podsetimo, prema izveštaju istrage britanskih vlasti "ruski predsednik Vladimir Putin verovatno je lično odobrio ubistvo špijuna Aleksandra Litvinjenka".
Prema nalazima iz istrage, "Rusija je imala više motiva da ubije Litvinjenka", a zeleno svetlo za ubistvo je navodno dao i prvi čovek FSB Nikolaj Patrušev.
Kako je naveo sudija Robert Oven, koji je rukovodio istragom, Dmitrij Kovutin i Andrej Lugovoj su otrovali Litvinjenka radioaktivnim polonijumom radeći na osnovu nečije naredbe. Osim toga, ističe se da raniji navodi da je Litvinjenko ubijen po naredbi mafijaških krugova nisu neverovatni, ali da nisu podržani dokazima.
Pojedini analitičari istakli su da je u izveštaju britanske istrage sporno to što se u njemu koristi reč - "verovatno." Naime, kako ističu teško je zamisliti da neko izlazi sa ozbiljnim optužbama na račun bilo kog čoveka, a pogotovo na račun nekog šefa države, a gde je jedan od glavnih argumenata - "verovatno".
S druge strane zvanična Moskva je saopštila da ne prihvata odluku britanskog suda o smrti bivšeg pripadnika ruskog FSB Aleksandra Litvinjenka jer je time narušen princip pretpostavke nevinosti, preneli su RIA Novosti.
"Rusija ne prihvata nikakvu odluku suda jer su se koristili dokazi prima facie, odnosno dokazi koji su neophodni da bi slučaj postojao. Drugim rečima, narušen je princip pretpostavke nevinosti koji je izveden na nivo međunarodnih odnosa“, rekao je izvor.
(Jutarnji/EPK)
