Kada se američki predsedik Barak Obama rasplakao na konferenciji govoreći o kontroli oružja, njegove suze potekle su jednako od frustracije i tuge.Predsednik Barak Obama se rasplakao goboreći o kontroli oružja
Uprkos učestalim masovnim pucnjavama, Obama se i dalje bezuspešno bori da reformiše zakone o posedovanju oružja.
Organizacija koja se često okrivljuje za takve ishode je Nacionalna streljačka asocijacija (NRA), lobistička grupa sa veoma značajnim resursima i visokoefikasnim lokalnim bazama.
Četvoro stručnjaka u razgovoru za Bi-Bi-Si su otkrili na koji način je NRA postala toliko moćna.
Kako je NRA politizovana
- NRA je osnovana 1871. godine nakon Građanskog rata. Tokom prve polovine 20. veka bila je poznata kao streljačka organizacija, dom za lovce i kolekcionare. Počela je da bude više politički aktivna kada je ubijen Džon Kenedi, a kasnije je ubistvom Martina Lutera Kinga i Bobija Kenedija prerasla u pravi politički pokret - opisuje Vejn Kasidej, inače izvršni potpredsednik NRA u penziji.
Morali su da se politički angažuju, priča Kasidej, jer je zakonodavstvo postalo strožije, a 1968. godine je donet Akt o kontroli oružja prema kojem je zahtevano posedovanje više licenci.
- Nekoliko direktora nije bilo zadovoljno što je većina odbora krenula za onim što smo smatrali političkom pretnjom. Onda smo 1977. imali revolt u Sinsinatiju. Istupili smo sa sopstvenim programom, našim predlozima na podu godišnjeg sastanka. Otpustili smo tadašnjeg predsednika i krenulu u suštinu stvari političkog delovanja i - uspeli smo. Da, mnogi od nas će reći kako smo tada postali politička organizacija - dodaje.
Danas, NRA je vodeći "vaspitač" mladih strelaca i edukator zaštite u lovu sa ogromnim političkim uticajem.
- Velika prednost su naše lokalne organizacije: Kalifirnijska asocijacija pušaka i pištolja, Udruženje pušaka, Liga aktivnih vlasnika pištolja i tako kroz svih 50 država - napominje.
Oni finansijski pomažu izborne kandidate na lokalnim, državnim i federalnim nivoima.
Ako upitate bilo kog senatora “Kako vam je NRA pomogla” i reći će vam da smo pridobili birače u njegovom distriktu ili državi Vejn Kasidej, izvršni potpredsednik NRA u penziji
- Ocenujemo kandidate za lokalne i državne kancelarije na osnovu toga kakvo stanovište imaju o kontroli oružja, a potom ih pratimo ih kroz poslove odbornika, gradonačelnika, guvernera, sve do Kongresa. Većinu našeg novca potoršimo da pridobijemo birače. Ako upitate bilo kog senatora “Kako vam je NRA pomogla” i reći će vam da smo pridobili birače u njegovom distriktu ili državi - poručuje.
Kako NRA koristi Drugi amandman
- Drugi amandman glasi: Dobro regulsiana milicija, koja je neopohodna za bezbednost države i pravo naroda da drži i nosi oružje ne sme biti povređeno. To u prevodu znači, ako savezna vlada ne naoruža miliciju, ljudi mogu sami - kaže Karl Bogs, profesor prava na Univerzitetu “Rodžer Vilijams” na Roud Ajlandu.
On napominje da su samo tri slučaja u vezi sa Drugim amandmanom stigla do američkog Vrhovnog suda. Svi su smatrali da se on odnosi na naoružavanje milicije i da je u pitanju kolektivno, a ne individualno pravo.
- NRA je sprovela zajedničku kampanju kako bi to promenila. Oni su zahtevali da Drugi amandman garantuje individualno pravo na nošenje oružja. Dobili su rat 2008. godine u slučaju “Kolumbija protiv Helera” kada je Vrhovni sud odlučio da se Drugi amandman po prvi put odnosi na individualce - ispričao je Bogs.
Takav pogled postao je ukorenjen u modernom konzervativnom pokretu, samim tim i među Republikanskom partijom.
- Oko 80-90 odsto Amerikanaca favorizuje strožije kontrole oružja. Međutim, oniih jedan ili dva procenta koji neće glasati za kandidata koji želi da pooštri pravila u stvari kontrolišu situaciju - dodaje Bogs.
Simbolička vrednost eksploatisanja oružja
- Najbolji način da se razume neverovatan uspeh NRA jeste da se pogleda unazad. Kada govorimo o oružju, mi ujedno govorimo i o nečemu drugom. Oružje ima siboliku. Za milione Amerikanaca pištolj je simbol pozitivnih, tradicionalnih vrednosti slobode i nezavisnosti. Kada vlada, koja ne ume da zaštiti svoje građane, želi da ograniči nošenje oružja onim građanima koji nikad svoje pištolje nisu pogrešno upotrebili, to stvara strah - kaže Ričard Feldman, predsednik Samostalnog udruženja vlasnika vatrenog oružja i nekadašnji regionalni politički direktor ispred NRA.
NRA nije tu da odredi ishod izborne trke kada se glasovi lome na 40/60 odsto. Međutim, kada je 45/55 tada pitanje kontrole oružja i te kako može da prevlada.
- Nekoliko grupa u ovoj zemlji mogu da stignu do 10.000 ili 20.000 ljudi u pojedinom regionu i svaka osoba predstavlja više od jednog glasa. I onda na sastanku kažu kongresmenu: “Vidi, ovde imam dva pisma. Jedno ćemo poslati 15.000 naših članova sa pravilima za glasanje ukoliko kažete da stojite uz NRA. Ovo drugo je, pa, suprotno od toga” - kaže Feldman.
Kada je predsenik Bil Klinton 1994. godine pokušao da uvede zabranu posedovanja pušaka, postavljeno je pitanje: “Zbog čega vam je neophodno ovo oružje?”
I onda na sastanku kažu kongresmenu: “Vidi, ovde imam dva pisma. Jedno ćemo poslati 15.000 naših članova sa pravilima za glasanje ukoliko kažete da stojite uz NRA. Ovo drugo je, pa, suprotno od toga”. Ričar Feldman, predsednik Samostalnog udurženja vlasnika vatrenog oružja- Pa, moj odgovor je da mi nikada ranije nije bilo potrebno, ali ako vlada misli da ne treba da budem u stanju da posedujem pušku, onda pretpostavljam da ću želeti i otići ću i kupiti 15 pušaka pre uvođenja zabrane. Svaki put kada predsenik ili Kongres odluče da ograniče neke odredbe oko vatrenog oružja stvara se panika i kreće se u kupovinu. Obama je odgovoran za više kupovine oružja u Americi nego bilo koji drugi predsednik u itoriji - poručuje.
NRA ima efikasnu medijsku mašinu
- NRA je veoma efikasna u onome što ja nazivam “antimediji”. NRA je prva grupa za koji znam da je otišla na internet i brošure počela da šalje putem mejla. Više ljudi čita o kulturi oružja na forumima nego što čita “Njujork tajms”. A i sama NRA štampa tri magazina koja šalje različitim subgrupama; jednoj striktno političkoj, drugoj lovcima, a treće rekreativcima koji samo vole da pucaju. Imaju otprilike pet miliona članova koji primaju njihove magazine - kaže profesor Brajan Ans Patrik, stručnjak za američku kontrolu oružja i predavač o propagandi i komunikacijama.
On objašnjava da dalje potoji još podgrupa: pucači u mete, žene i oružje, grupe prava gejeva i oružja, pa i orzanizacija Jevreji za očuvanje držanja oružja čiji je moto nekada bio “Za svakog Jevreja, dvadesetdvojka” (For every Jew, a 22).
- Postojala je i “Ja sam NRA” kampanja. Prikazivali bi prijatne ljude na bilbordima: žene policijske oficire, lovočuvare, profesionalce... i sve drugo kako bi igru preokrenuli u svoju korist i protiv “Njujork tajmsa” koji je protiv kulture oružja. Ali, “Njujork tajms” im je čak i pomogao da osnaže. Ako pogledamo naslovne strane elitnih novina u poslednjih 10 godina, svaka naslovnica koja u negativnom svetlu predstavlja NRA bi udruženju u stvari donosila više članova - priča Patrik.
Tome ime više razloga, napominje Patrik, a jedan je da je kultura oružja postala nešto kao klasičan društveni pokret.
- Društveni pokreti se organizuju oko nekog identiteta. Ukoliko su u nekom konfliktu, nastale posledice toga jesu solidarnost. Tako je kultura oružja prersla iz gomile lovaca na patke u masovni pokret - zakljućuje Patrik.
