I ne pretjeruju. S autobuske stanice u centru Bejruta polazi autobus za Raku. Ova linija postoji oduvek, ali otkako je Raka postala uporište samoprozvanog kalifata pod kontrolom ISIS, ova je linija postala najopasnija na svetu.
Ali ljudi i dalje plaćaju kartu ne bi li se ukrcali na taj autobus.
Put traje 24 sata, a pre Rake staje u Damasku koji je pod kontrolom režimskih snaga te u Palmiri koja je pod kontrolom džihadista. Niko od devet putnika koje je CNN uhvatio pre ukrcavanja u autobus nije dao da mu se snima lice. Logično, s obzirom na to da su bili sigurni da će ih džihadisti pustiti u Raku što ukazuje na to da znaju ljude unutar ovog džihadističkog uporišta.
Činjenica da bi mogli stradati ne predstavlja im, kažu, takav problem, kao što im stvara činjenica da je ISIS u Raki zabranio pušenje. Stoga putnici pre ulaska u bus pale zadnju cigaretu, a potom sledi ritual - stavljanje prstiju u parfem, brisanje fotografija i muzike iz mobilnih telefona. Džihadisti sve detaljno proveravaju, a ukoliko im tako nešto nađu svakako će biti kažnjeni. Možda čak i smrtnom kaznom.
I sama vožnja je rizik - ponekad borbeni avioni preleću nisko iznad autobusa. Ponekad snajperisti otvore paljbu na njega. Većina se ne boji borbenih aviona jer bombe koje bace padnu na sigurnoj udaljenosti, ali za snajpersku paljbu nikad ne znaju odakle dolazi. Vozači uglavnom nastavljaju da voze bez obzira na sve. Autobus se iz Rake uglavnom vraća prazan. Džihadisti ne dozvoljavaju odlazak.
Ima li ikakvog načina za povratak iz tog grada?
Iskusniji kažu kako se može otići, na primer, na 15 dana radi nekog medicinskog pregleda ili lečenja. Ukoliko se osoba ne vrati u poslednjem roku džihadisti će im zapleniti svu imovinu. Jedan čovek ispričao je priču o gradu u kojem njegova deca već 4 godine nisu izašla iz kuće.
"To je nekada bio moj raj. Prije ISIS. Pre rata protiv ISIS i siromaštva i bede koju je sve to uzrokovalo. Sada je to moj pakao', kaže jedan čovek iz autobusa.
(Dnevnik.hr)
