Američki profesor Džejms Petras u svojoj analizi američke političke scene (US Presidential Elections 2016.) navodi da popularnost socijaliste Bernija Sandersa i desničara Donalda Trampa odslikava mnogo dublje društvene procese, koji opterećuju i duboko dele savremeno američko društvo:
"Jasno je da su partijske elite i njihove korporativne pristalice delimično izgubile kontrolu nad procesom, ali postoje i drugi specifični faktori, koji biračko telo drže pod naponom, i nagoveštavaju prestrojavanje u politici SAD.
Politika Demokratske stranke: Smisao prestrojavanja
"Uspon i pad" predsednika Obame je ozbiljno blokirao do sada vladajuću "politiku identiteta" - ideju da etnos, rasa i rodni "identiteti" mogu da smanje moć finansijskog kapitala, militarizma i "policijske države". Nezadovoljstvo politikom indentiteta je jednom od kandidata Demokratske stranke, i prvom javno deklarisanom socijalisti, senatoru iz Vermonta Berniju Sandersu otvorilo vrata za specifičnu klasnu politiku, ali ona ne izražava pravu klasnu podelu, ili rastući klasnu borbu na ulicama, u fabrikama ili kancelarijama.
Sandersov izborni pokret nije izrastao iz nekog nacionalnog društvenog pokreta: mirovni pokret je praktično na samrti; pokreti za građanska prava su slabi, podeljeni i lokalizovani; pokret "Crni životi su važni" je dostigao svoj vrhunac i opao, dok je pokret "Okupiraj Vol Strit" daleka uspomena.
Drugim rečima, ovi pokreti, u najboljem slučaju, daju neke aktiviste i neki podsticaj za izbornu kampanju Berni Sandersa, i ističu nekoliko pitanja koji njegov pokret promoviše. U stvari, Sandersov izborni pokret nije izrastao iz postojećih masovnih pokreta, već je više popunio politički vakuum koji je proizašao iz njihovog slabljenja. Izborna pobuna odražava i poraz sindikalnih funkcionera u savezu sa sadašnjim demokratskim političarima, kao i poraz mlake taktike pokreta "Crni životi su važni" i "Okupiraj Vol Strit".
Budući da se Sandersov pokret neposredno ne suprotstavlja kapitalističkom profitu i raspodeli javnih sredstava iz budžeta, on nije bio predmet državne represije. Vlasti računaju da će ova ove izborna aktivnost trajati nekoliko meseci, a onda se izgubiti u mašini Demokratske stranke ili apatiji birača.
Sandersov izborni pokret omogućava izražavanje nezadovoljstva miliona, bez rizika ili troškova (poput gubitka posla ili policijske represije). Njegov pokret pokreće suštinska pitanja klase nejednakosti i rasne nepravde u pravnom, policijskom i ekonomskom sistemu. On naglašava oligarhijsku prirodu političkog sistema i pokušava da iskoristi pravila sistema protiv samog sistema. Tu međutim postoji stratešku slabost: u prirodi izbornih pokreta je da se sastave radi izbora i da se raspuste nakon glasanja.
Rukovodstvo Sandersovog pokreta nije učinilo nikakav pokušaj da izgrade masovni nacionalni društveni pokret , koji može da nastavi klasnu i socijalnu borbu za vreme i posle izbora. U stvari, moguće je da će zbog sistema "superdelegata", koji često u biračkom procesu imaju presudnu ulogu, za demokratskog kandidata biti izabrana Hilari Klinton, što bi moglo dovesti do dubokog razočarenja Sandersovih pristalica i raspada izbornog pokreta. Scenario posle izborne konvencije Demokratske stranke, naročito u slučaju prevage Hilarinih "super-delegata", može biti po Sandersa biti veoma razoran.
Tramp i "Pobuna desnice"
Trampova izborna kampanja ima mnoge karakteristike latinoameričkih nacionalističko-populističkih pokreta. Kao i argentinski peronistički pokret, kombinuje protekcionističke i nacionalističke ekonomske mere, koje privlače male i srednje proizvođače, i raseljene industrijske radnike koji slede populistički desničarski šovinizam "Velike nacije".
Trampove parole imaju koren u dubokom amorfnom gnevu srednje klase koja sve više slabi, i koja nema ideologiju, ali ima sve više ljutnje zbog pada svog društvenog položaja, ugrožene stabilnosti i širenja narkomanije koje sve više ugrožava porodice.
Tramp projektuje svoju ličnu moć radnicima koji pate pod nemoćnim sindikatima, neorganizovanim građanskim grupama, i marginalizovanim lokalnim poslovnim udruženjima, koji nisu u stanju da se suprotstave snazi finansijskih krugova Vašingtona i Vol Strita. Oni osećaju veliko zadovoljstvo zbog njegovog "šamaranja" konkurenata i političkih elita, i za njih je on "Veliki moralizator", neka vrsta Olivera Kromvela 21. veka.
Njegove bele-anglo-saksonske protestantske (WASP) pristalice smatraju da je u Obaminoj administraciji privilegovan položaj katolika, Jevreja i Afroamerikanaca, a njegova javna osuda predsednika Buša za namerno obmanjivanje naroda u vezi invazije na Irak mu je bio veliki plus.
Trampove nacionalno-populističke parole se slažu sa njegovim ratobornim militarizmom i autoritarnošću.Njegova ideologija je mešavina levice i desnice: ekonomski protekcionizam, zaštita biznisa i industrije, predlozi protiv moći Volstrita. Odbrana američkih radnika i napadi na radnike Latinose i muslimanske imigranate ruše tradicionalne granice između centrističkih i desničarskih stavova u Republikanskoj partiji.
"Trampizam" međutim nije celovita ideologija, već nestabilna mešavina "improvizovanih stavova", prilagođena marginalizovanim radnicima, ogorčenoj srednjoj klasi (posebno marginalizovanim WASP-ovcima) i, pre svega, svima onima koji se osećaju zanemareno od strane republikanaca sa Vol Strita i liberalno-demokratskih političara koji politiku vode na osnovu identiteta i daju prednost Crncima, Špancima, ženama i Jevrejima.
Trampov pokret se zasniva na kultu ličnosti: ima ogroman kapacitet da sazove masovna okupljanja bez masovne organizacije ili jasne socijalne ideologije. Njegova osnovna snaga je njegova spontanost, svežina i strateška usresređenost na neprijateljstvo prema elitama.
Njegova strateška slabost je nedostatak organizacije koja može da opstane nakon izbornog procesa. Postoji malo "trampističkih" kadrova i militanata među njegovim vernim pristalicama. Ako Tramp izgubi (ili ako bude prevaren imenovanjem nekog "jedinstvenog kandidata" koga mogu da izbace partijske elite) njegova organizacija će se raspasti. Ako Tramp dobije nominaciju Republikanske stranke, dobiće i podršku Vol strita, posebno ako bude suočen sa Sandersom kao kandidatom Demokrata. Ako pobedi na opštim izborima i postane predsednik, on će tražiti da ojača izvršnu vlast i nastojati da vlada na "bonapartistički" način.
Zaključak
Uspon socijal-demokratskog pokreta unutar Demokratske stranke i uspon samoniklog nacionalno-populističkog desničarskog pokreta u Republikanskoj stranci odražavaju podeljeno biračko telo i duboke vertikalne i horizontalne pukotine, koje odslikavaju etno-klasnu strukturu SAD. Neki komentatori previše uprošćuju sliku kada pobunu masa umanjuju kao nepovezani izraza "besa". Pobuna protiv sadašnjih elita je rezultat dubokih klasnih i etničkih osećaja bivših privilegovanih grupa, lokalnih privrednika u stečaju zbog globalizacije, i građana ogorčenih na snagu finansijskog kapitala i njegovu ogromnu moć u Vašingtonu. 
Izborna pobuna i na levici i desnici može nestati, ali je ona zasadila seme demokratskih promena u društvu, ili seme obnove nacionalističko-reakcionarnog modela".
(Global research - priredio M. Đorđević)
