"Zbog količine pogrda, pomislili biste da Evropljani nikada nisu imali posla s ljudima kao što je Donald Tramp", piše Blumberg i podseća na sličnost mnogih evropskih desničarskih političara s kandidatom republikanaca u SAD.
Bez obzira koliko naslovne strane ukazuju da je on američki fenomen, u Evropi bi se Tramp dobro uklopio, navodi Blumberg ilustrujući evropske bojazni naslovnim stranama Liberasiona (Libération) koji je Trampa nazvao "američkom noćnom morom" ili Špigela (Der Spiegel) koji je na naslovnu stranu stavio milijardera ispred američke zastave u plamenu.
Mešavina Trampovog nacionalizma i ekonomskog protekcionizma se pokazala kao dobitna formula desničarskih partija širom Evrope. Trampovi evropski parnjaci su privukli podršku i gubitnika globalizacije - glasača iz radničke klase koji osećaju da su stešnjeni između elite koja nije zainteresovana za njih i sve većeg broja imigranata koji ne dele njihove vrednosti.
"To su ljudi koji osećaju da ih je liberalna demokratije izdala", rekao je Dankan Mekdonel, profesor političkih nauka s univerziteta u Brizbejnu koji je napisao knjigu "Populisti na vlasti". Trampov uspon podseća na Žan-Mari Le Pena koji zapanjio francuske medije i političku elitu kada je ušao u drugi krug predsedničkih izbora 2002. Blumberg navodi i da se Tramp najčešće poredi s bivšim italijanskim premijerom Silvijom Berluskonijem, ali da osim sličnog nastupa i ponašanja, njih dvojica nisu politički slični, pošto je Berluskoni tradiconalni konzervativac koji se zalaže za slobodno tržite.
Tramp je s druge strane skoro naklonjen levici kad je reč o ekonomiji, a zalaže se za protekcionizam i protiv je sporazuma o slobodnoj trgovini. Najsličniji Trampu je lider holandske Partije slobode Gert Vilders koji je karijeru izgradio na napadanju imigranta, posebno muslimana.
"Trampova strategija je ista kao Vildersova. Nikada se ne povlači. Nikada se ne izvinjava", rekla je Majndert Fenema koja je napisala biografiju holandskog Trampa. Vilders je i podržao Trampa. Na dan kada je Tramp predložio privremenu zabranu ulaska muslimanima, Vilders je na Tviteru napisao: "Nadam se da će Donald Tramp biti sledeći predsednik SAD. Dobro za Ameriku, dobro za Evropu. Potrebni su nam hrabri lideri".
Blumberg takođe Trampa poredi s maĐarskim premijerom Viktorom Orbanom koji je sebe predstavio kao zaštitnika hrišćanstva od muslimanskih migranata i podigao ogradu na granici sa Srbijom kako bi zaustavio migrante.
Jedan od najznačajnijih Trampovih predloga je da se podigne zid na granici Meksika i SAD. "Lekcija za Amerikance s druge strane Atlantika je jasna. Čak i ako Tramp ne pobedi u novembru, ideologija koju pokrenuo - ili možda izložio- verovatno neće otići kada se prebroje glasovi.
Ako, od svih mesta, u državama Evrope nisu razvijena antitela za radikalnu desnicu, nijedna zemlje ne može očekivati da bude imuna. Ako Trampova kandidatura za predsednika ne uspe, teško je zamisliti da će decenijama nastaviti kampanju, čekajući drugu priliku. Ali će biračko telo koje je napravio verovatno ostati", navodi Blumberg.
