Suđenje počinje u utorak i trajaće do petka, a Norveška strahuje da će ovaj proces oživeti bolne rane.
Sama optužnica je sušti primer cinizma: čovek koji je tvrdio da su ljudska prava koncept "koji se koristi za iskorenjivanje čitave civilizacije u ime tolerancije i raznolikosti" sada tuži Norvešku da krši dve klauzule Evropske konvencije o ljudskim pravima: jednu koja zabranjuje "nehumane ili ponižavajuće kazne ili tretmane", a drugu koja garantuje "pravo na poštovanje njegovog privatnog života i korespondencije".
Otkako je uhapšen 22. jula 2011, Brejvik robija pod posebnim režimom bezbednosti, ali daleko od toga da je izolovan u samici. On ima televizor, video-igre i kompjuter, ali smatra nehumanim to što nema internt. Takođe mu je dozvoljeno da kuva i da pere i sređuje svoju garderobu.
Tačno, nije mu iz bezbednosnih razloga nije mu dozvoljeno da kontaktira s drugim robijašima, ali nije mu sasvim uskraćen kontakt s ljudima: komunicira sa stražarima i profesionalnim osobljem, kaže profesor prava, državni tužilac Marijus Emberland.
Naravno, njegovi kontakti sa spoljnim svetom su pod strogom kontrolom - njegovu prepisku pregleda uprava zatvora, u retke posete dolazi mu samo profesionalno osoblje, a razgovara s njima iza staklenog zida.
Evo kako izgledaju ti "nehumani" uslovi u kojima živi ovaj masovni ubica:
Iz kancelarije glavnog tužioca, koji zastupa državu, odgovaraju da su uslovi u zatvoru sasvim u skladu sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.
"Pod velikim je stresom", objašnjava s druge strane njegov advokat Ostin Storvik. "Jedna od njegovih glavnih aktivnosti na početku bila je učenje, ali je sada prestao, a to je po meni znak da je izolacija štetna po njegovo psihičko zdravlje".
Brejvik je osuđen na 21 godinu zatvora, što je i maksimalna kazna u Norveškoj, za dva teroristička napada: aktiviranje bombe u blizini sedišta vlade u Oslu, gde je poginulo osam osoba, a zatim za pucanje po omladinskom skupu Radničke partije na ostrvu Utoji, gde je ubio još 69 mladih.
(RT/Juronjuz/AP)
