Zahtev su podneli njegovi naslednici, a postupak bi mogao biti gotov na jesen, piše list Svenska. Dok je bio na službi u Mađarskoj, Valenberg, rođen 1912, pomogao je hiljadama Jevreja da izbegnu nacističke logore smrti.
U Budimpeštu je stigao u julu 1944. u diplomatsko predstavništvo Švedske, ali većinu njegovih aktivnosti finansirao je Svetski odbor za izbeglice koji je osnovao SAD. On se služio svim mogućim metodama, uključujući i davanje mita kako bi spasio mađarske Jevreje kojima je pretila deportacija. Uz to im je izdavao specijalne pasoše.
Sovjetske snage uhapsile su ga u januaru 1945. i odvele u tadašnji Sovjetski Savez gde je proglašen mrtvim u julu 1947. Međutim, navodno je kasnije viđen što je pobudilo nade da je poživeo duže.
Godine 1989. vlasti u Moskvi dale su Valenbergovoj porodici njegov pasoš i druge lične stvari. Porodica je nastavila da ga traži uz pomoć humanitarnih organizacija.
Dve godine kasnije, posle pada Sovjetskog Saveza, Švedska i Rusija osnovale su zajedničko poverenstvo koje je trebalo da utvrdi Valenbergovu sudbinu, ali ni ono nije dalo konačne odgovore.
Švedska još uvek dovodi u pitanje službeni datum Valenbergove smrti.
(Dnevnik.hr)
