Svetski lideri su na taj način, u rekordnom broju, dali doprinos obeležavanju Dana planete Zemlje, 22. aprila. Sporazum je u ime Srbije potpisao predsednik Republike Tomislav Nikolić.
Pariski sporazum zaključen je u decembru 2015. godine u cilju ograničavanja rasta globalne temperature na manje od 2 stepena Celzijusa. Generalni sekretar UN Ban Ki Mun je, otvarajući ceremoniju potpisivanja sporazuma, rekao da "smo u trci sa vremenom" i da je "era potrošnje bez posledica, završena".
On je pozvao članice svetske organizacije da smanje zavisnost svojih ekonomija od ugljenika i da pruže pomoć zemljama u razvoju u toj tranziciji. Zemlje koje su potpisale pariski sporazum učestvuju sa više od 93 odsto u ukupnoj svetskoj emisiji gasova, stvarajući fenomen "staklene bašte".
SAD i Kina, koje zajednički "doprinose" sa oko 40 emisije štetnih gasova, pozvale su na brzu ratifikaciju i primenu sporazuma.
Američki državni sekretar Džon Keri, koji je potpisao sporazum u ime SAD, rekao je da će se Vašington formalno pridružiti sporazumu kasnije ove godine.
Glas Amerike prenosi da je zamenik kineskog premijera Žang Gaoli rekao da njegova zemlja planira da potpiše sporazum pre samita Grupe 20, koji se održava u septembru u Hangžou u Kini.
