CNN-ova novinarka Kristian Amanpur sa Šahbazom Tasirom (33) razgovarala je samo dva meseca pošto su ga nekim čudom oslobodili. Oslobođen je nizom srećnih okolnosti, a danas živi sa svojom suprugom i decom. Oteli su ga još krajem leta u njegovom rodnom gradu Lahoru u Pakistanu.
Bilo je to samo nekoliko meseci posle ubistva njegovog oca, guvernera Pandžaba zato što se javno protivio Zakonu o blasfemiji po kome se svako vređanje islama kažnjavalo smrću.
"Počupali su mi sve nokte. Prvog dana počeli su sa 100 udaraca gumenim bičem, da bi sledećeg nastavili sa 200. Sekli bi mi leđa noževima, a onda utrljavali sol. Zašivali su mi usta i izgladnjivali me. Sekli su mi meso s leđa i ostavili me da krvarim cele nedelje bez ikakve medicinske pomoći", opisivao je užase.
Ljudi koji su ga oteli bili su pripadnici Islamskog pokreta Uzbekistana, džihadističke organizacije nastale u bivšoj sovjetskoj republici koji su posle debakla u Avganistanu prebegli u Pakistan. Tokom godina su, takođe, pristupili ID.
"Kad bi otmičari nazvali moju majku, nisam s njom razgovarao ja, nego oni. Ja sam im bio samo sredstvo. Ali sam naučio da se usredsredim na njen glas. Jako sam voleo da je čujem", pričao je dalje.
To mu je pomagalo da izdrži teške dane, a onda, sasvim slučajno, u novembru 2015. kada su se sukobili avganistanski talibani i islamisti iz Uzbekistana, Šahbaz je u gužvi uspeo da pobegne. Pravo u šake talibana, ali opet, i to je bila relativno srećna okolnost jer oni ne veruju u otmice zbog otkupnina. Bilo je, dakle, ili će ga ubiti ili će ga pustiti na slobodu.
"Neverovatno kako čovek naiđe na humanost na najneočekivanijim mestima", rekao je setivši se dana kad su ga pustili na slobodu.
Bio je već 29. februar ove godine, on je zarastao u bradu, duge kose, neprepoznatljiv i izgubljen u gradiću Kučlaku na severozapadu zemlje. Nije mogao da se javi svojoj porodici, ali mu je jedan od talibana pozajmio svoj mobilni.
" Pojavio se kući kao iz vedra neba,tako naglo, da još uvek ne mogu da verujem da su ga oslobodili", rekla je njegova majka za CNN.
Šahbaz kaže da danas uživa uz svoju suprugu, odlazeći na utakmice s prijateljima, družeći se s bratom, u svakom trenutku svog života.
"Kad sam ponovo video svoju decu, zaplakao sam prvi put za čeitiri i po godine, ovaj put od sreće. Pobegao sam od smrti kako bih mogao da slavim uspomenu na svog oca", rekao je na kraju.
(Express.hr)
