Danski analitičar tvrdi da je fama o ruskoj pretnji koja postoji na Zapadu samo prazna priča i da je i sa stanovišta istorije uvek postojala veća pretnja za Rusiju.
"Na mnoge načine, Rusi su mnogo više bili u pravu kad je reč o tumačenju prvih 20 godina posle Hladnog rata. Ruska interpretacija je znatno bliža stvarnosti od zapadne. Ponašali smo se prema Rusiji ponašali bez poštovanja, kao prema zemlji trećeg reda", kaže Vejver.
On objašnjava da je "prirodno to što Rusija vidi kako agresiju" silna gomilanja vojske i tehnike koju NATO pravda "ruskom agresijom" - jedno od poslednjih je aktiviranje kontroverznog antiraketnog štita u Rumuniji, gomilanje opasnih brodova u Baltičkom moru i tenkova u zemljama koje se graniče s Rusijom. Isto važi za širenje NATO na zemlje koje su nekad bile deo SSSR. Vejver kaže da podržava raspoređivanje NATO snaga u baltičkim zemljama, ali da je apsolutno protiv gomilanja vojnika u Poljskoj, Rumuniji i Bugarskoj jer to nisu područja u kojima bezbednost može da bude ugrožena.
S druge strane, prisajedinjenje Krima Rusiji je druga priča i tu nema govora o ruskoj ekspanziji - nego prosto o skupljanju bodova tamo gde se to može.
"Rusi su otkrili da, ako se ponašaš kao najveći huligan u razredu, koji krši pravila i izaziva haos, to onda daje izvesnu moć. I u takvoj strategiji oni su postigli izuzetan uspeh, jer su uspeli da vrate Rusiju na kartu sveta. Ali potpuno je pogrešno nazivati to ruskom ekspanzijom ", ocenjuje on. Što se tiče navodnih švrljanja ruskih podmornica po Baltiku i ratnih aviona u blizini švedskog i danskog vazdušnog prostora, to je samo odraz činjenice da su Rusi "dobri u preduzimanju inicijative i pravljenju iznenađenja"..
