Nemačka kancelarka Angela Merkel, francuski predsednik Fransoa Oland, italijanski premijer Mateo Renci i državni funkcioneri Švajcarske, najavili su svoje prisustvo na otvaranju tunela.
Reč je o završteku megaprojekta koji je započeo još 1999. godine, na kome je tokom 17 godina radilo oko 2.400 ljudi i koji je Švajcarsku koštao oko 11 milijardi evra.
Tunel Gotar spaja dolinu Reus u kantonu Uri s dolinom Ticino u istoimenom kantonu i prvi je tunel u istoriji koji gotovo direktnom linijom prolazi ispod jednog planinskog lanca, u ovom slučaju Alpa.
Tunel se sastoji od dve trake, jedne duge 57,09 kilometara, a druge 57,104 kilometara, a kada se spoje dužine obe trake i svih pomoćnih tunela i prolaza dobije se ukupna dužina od zapanjujućih 151,84 km.
Kroz tunel će isključivo prolaziti vozovi, čime će on postati ne samo najduži železnički tunel na svetu, nego najduži tunel za bilo koji oblik saobraćaja.
Iza njega će tako ostati tunel Seikan koji povezuje japanska ostrva Honšu i Hokaido (53,9 kilometara) i tunel koji povezuje Francusku i Englesku ispod kanala Lamanš (50,9 kilometara).
Budući da prolazi ispod visokih Alpa, ovaj tunel biće i najdublji na svetu, koji će na jednom delu prolaziti 2.300 metara ispod planinskih vrhova.
Glavna motivacija za ovaj megaprojekat, pored povezivanja švajcarskih kantona i skraćenja puta između Ciriha i Milana za sat vremena, je ta što će ovaj tunel će pomoći povećanju teretnog kapaciteta na izuzetno važnom koridoru Roterdam-Bazel-Đenova.
S maksimalnim brojem od 260 teretnih i 65 putničkih vozova dnevno, tunel Gotar rasteretiće saobraćaj koji prolazi dugim linijama kroz Alpe. Naime, tamo prolazi sve veći broj teretnih vozova, koji predstavljaju konstantan rizik u saobraćaju.
Može se reći da je Švajcarska konačnim završetkom gradnje ostvarila jedan od ključnih ciljeva poslednjih decenija. Naime, ideju za tunel je još 1947. godine dao inženjer Karl Eduard Gruner, ali zbog u to vreme nedovoljno napredne tehnologije projekat nije imao realnu šansu da s nacrta pređe u fazu izgradnje.
Tek napredak tehnologije '60-ih i '70-ih godina je tunel od koncepta pretvorio u realnu mogućnost, a konačno zeleno svetlo dao je referndum održan 1998. godine.
U "punom pogonu" tunel će početi da radi već u decembru ove godine.
