Dejvid MekGrivi je čuvao decu, a kada je jedna beba počela da plače, on je poludeo i prebio je na smrt, brata je zadavio, a sestri je prerezao grlo.
Jedno vreme je boravio u otvorenom zatvoru pa čak i u hostelu gde je bio na uslovnoj slobodi, ali je vraćen u zatvor pošto je javnost za to saznala. Pomilovanje je tražio devet puta.
Izvor iz zatvora ispričao je da MekGrivi u zatvoru ima apsolutnu slobodu i da radi šta želi. Ima svoju kuhinju i sme da ide u biblioteku. Rekao je da pošto su ga već puštali na uslovnu slobodu, sada se traži način da ga puste iz zatvora.
MekGrivi je inače, bio podstanar kod para čiju je decu ubio. Samanta koja je imala devet meseci je počela da plače. On je poludeo i pretukao bebu na smrt. Pola, koji je imao četiri godine, zadavio je, a Dauni, koja je imala dve godine, je prerezao grlo. Policija je nesrećnu decu našla nabodene na ogradu susedne kuće.
Majka Elzi Ralf koja je tada imala 23 godine, bila je na poslu, a njen suprug Klajv Ralf je otišao po nju. Decu su ostavili na čuvanje Dejvidu, koji je bio njihov prijatelj i podstanar. Deca su ga dobro poznavala i često se igrao s njima i par nije sumnjao da bi mogao bilo kako da im naudi.
Kada su se vratili kući, dočekala ih je policija, a MekGrivi koji je izbačen iz kraljevske mornarice, priznao je zločin. Policiji je ispričao da Samanta nije htela da prestane da plače.
"Stavio sam joj ruku na usta i nestao. Pola sam zadavio žicom. Hteo sam da ga zakopam, ali nisam mogao. Izašao sam napolje i nabio ih na ogradu. Sve vreme sam čuo kao da neko govori deca, deca, deca...", rekao je Dejvid MekGrivi istražiteljima, a nejasno je da li je imao i seksualne motive.
Britansko ministarstvo pravosuđa reklo je da ne žele da komentarišu slučaj i da je za puštanje zatvorenika na slobodu isključivo odgovoran nezavisan odbor za pomilovanja.
