Američki protiv-raketni štit koristi princip slanja rakete u kosmos ili u unutar prostora tačke mesta udara, pre izračunavanja putanje balističkog projektila. Zato američki raketni presretači kada su jednom ispaljeni, ne mogu se podešavati niti zaustavljati, piše na portalu Katehon.
U tekstu se navode tipovi američkih anti-balističkih projektila i raketa od kojih su neki postavljeni na američke AEGIS brodove u Deveseluu u Rumuniji.
"Prvo rusko oružje napravljeno da prodre kroz američke balističke štitove je Iskander, raketni sistem zemlja-zemlja, čija je brzina od 7 600-9 300 km/h, domet do 500 km, na visini od 50 000 metara", navodi se u tekstu.
3M22 Zirkon ima sličnu putanju i predviđen je za udare na nosače aviona. Raketa Zirkon, teška 5 tona, lansira se sa aviona i opremljena je supersoničnim nabojno-mlaznim pogonom, koji ispaljuje rakete brzinom od 6.500 km/h u kretanju na visini od 30.000 metara i kinetičkom energijom udara na metu, 50 puta većom nego kod dostupnih vazduh-vazduh raketa.
Drugo sredstvo supersoničnog rata, koje se sada testira u Rusiji je kosmička jedrilica Yu-71. Ona je u poslednje tri godine četiri puta ispaljena sa kosmodroma Dombarovski, a korišćen je prvi nivo interkontinentalnog balističkog projektila UR-100. Rusija će od 2020. godine u strateškoj nuklearnoj bazi Dombarovski imati 24 komada Yu-71.
"Polovina raketnog goriva se koristi za podizanje iznad zemlje i penjanje kroz guste slojeve atmosfere do 10 000 metara. Zbog toga se ruski istraživači okreću prilagođavanju raketnih stupnjeva kao lanseru za kosmičku jedrilicu, koja bi radila na tečno gorivo, na podesivoj putanji i vremenom leta od 300-400 sekundi. Težina kosmičke rakete i jedrilice mora biti oko 40 tona i mora se lansirati sa visine od 8-10 000 metara sa transportnog aviona IL-76m", objašnjava autor Valentin Vasilesku.
(Katehon.com)
