Predsednik SAD Frenklin Ruzvelt i britanski premijer Vinston Čerčil su se u avgustu 1941. sastali da bi razgovarali o politici prema Nemačkoj i Japanu. Čerčil je kasnije pričao da je Ruzvelt šapnuo:"Ja ću pokrenuti rat, ali ga neću proglasiti."
Tako i danas imamo rat protiv Rusije u Ukrajini, i na sirijsko-turskom frontu, slanje oružanih signala u Crnom i Baltičkom moru, i sveopšti rat protiv ruskog kapitala. Za Zapad, nema objave rata, a za Rusiju, nema povratka.
Na samitu u Sankt-Peterburgu prošle sedmice Putin je naglasio da će biti neizbežnih posledica ukoliko se nastavi politika jednostranih akcija i samovoljnih koraka u međunarodnoj areni. Govoreći o posledicama, Putin misli na neobjavljeni rat Zapada protiv Rusije, koji treba da preduhitri njenu odbranu. "Ako nastavimo da postupamo po ovoj logici i ako napetost eskalalira, jednog dana će doći do hladnog rata".
Ali Putin ne misli samo na Hladni rat: "Ne znam dokle bi moglo da dovede raspoređivanje raketne odbrane SAD u Evropi, ali sigurno znam da ćemo morati da odgovorimo", rekao je Putin.
Da bi se razumela ova strategija, treba pročitati knjigu objavljenu 2013. godine, pod naslovom "Izazovi velike strategije - velike sile između svetskih ratova", u kome su devet američkih akademika i jedan japanski predstavili rezultate svojih istraživanja. Ta knjiga nije proruska, i po njima je Staljin bio paranoik pun zabluda. Autori navode da je ruska i nemačka politika u međuratnom periodu bila ideološka, a da njihovo istraživanje nije pokazalo da su su Amerikanci, Englezi, Nemci i Japanci bili beskompromisni, primorani da nešto urade protiv svoje volje, pomirljivi ili u zabludi. Knjiga dokazuje da su bili razumni i svesno proračunati. Svaka sila je radila ono za šta je mislila da je njenom najboljem interesu.
Autori navode da dokazi pokazuju da je Ruzvelt planirao ekonomske sankcije protiv Japana, najpre protiv trgovine strateškim mineralima, zatim protiv japanskog of-šor novca i kapitala, i na kraju protiv prodaje nafte, u cilju izazivanja rata u Pacifiku. Zabeleženo je šta je Ruzvelt govorio svom sekretaru rata u oktobru 1941. sedam nedelja pre napada na Perl Harbour: "Suočavamo se sa delikatnim pitanje diplomatskih prepreka da se uradi nešto kako bi bili sigurni da je Japan stavljen u zabludu i da će prvi otvoreno napraviti pogrešan i loš potez".
Prema ruskim izvorima, zaključak ruskih generala i štaba u Kremlju je da Vašington danas prati Ruzveltovu taktiku, a da nju favorizuje i Hilari Klinton. Putin je u vezi toga, kada je govorio o Donaldu Trampu i Hilari, naveo da je sa Bilom Klintonom u vreme kada su sarađivali imao veoma dobar odnos."A što se tiče gospođe Hilari, možda ona ima svoj pogled na razvoj rusko-američkih odnosa."
Cilj Međunarodnog ekonomskog foruma (SPIEF) održanog u Sankt-petersburgu prošle nedelje bio je da upozori Evropljane da ne precenjuju svoje ili američke sposobnosti u borbi protiv Rusije; niti da potcenjuju ruske sposobnosti i namere da se uzvrati. Ove godine je na forumu potpisano rekordnih 332 spoorazuma u vrednosti od 15 milijardi dolara, a u Peterburgu se okupilo rekordnih 12.000 učesnika iz 130 zemalja.
Na sastanku sa šefovima stranih korporacija, Putin je rekao da je Rusija u prednosti jer zna meru sposobnosti svojih neprijatelja, dok Evropa i SAD ne razumeju ruske namere. Putin je priznao da Amerikanci imaju snage, posebno u ekonomskom ratu, ali cenu plaća Evropa koji ne može da podnese gubitke kao što može Rusija, i nema vojne sposobnosti kao Rusija.
Neki evropski privrednici u Petrogradu su sa skepsom, a neki čak sa prezirom govorili o mogućnostima ruskih privrednika da izdrže rat. Prema jednom međunarodnom bankaru iz Londona, "znamo da najveći ruski oligarsi više vole život na Zapadu nego u Rusiji. Rat ih od uzora pretvara u parije. Ali, politički oni su impotentni. U Moskvi ne postoji lobi za mir u korist SAD".
Ovaj bankar je dodao da oni ne veruju ni da su lideri ruskih državnih banaka i korporacija koje kontroliše država sposobniji za ekonomski rat od oligarha i kao dokaz navode neuspeh ruskog Ministarstva finansija i državnih banaka u pokušaju izdavanja evroobveznica u poslednjoj nedelji maja, čiju je kupovinu sprečila američka vlada. Prvi pokušaj izdavanja obveznica je propao u februaru, a drugi nije uspeo da postigne cilj prodaje 3 milijarde dolara, jer su dve organizacije koje se bave trgovinom obveznica Euroclear i Clearstream, sabotirale prodaju jer nisu na vreme dostavile svoje garancije. Prodato je oko 1,75 milijardi, a zato je većina stranih investitora, koji su hteli da kupe ruske obveznice odustala.
Euroclear je inače u vlasništvu J.P. Morgan, dok je Clearstream u vlasništvu Deutsche Borse, koju vodi amerikanac Jeffrei Tessler.
Izvor dodaje: "Bilo je ozbiljne neodgovornosti u Ministarstvu finansija Rusije i VTB u Moskvi. Trebali su da provere i dobiju trgovinske garancije unapred. Ništa ne može jasnije da ilustruje kako SAD vode svoj rat, i kako Rusi, na civilnoj strani, nisu u stanju da uzvrate. Rusi kažu da se pridržavaju pravila na tržištu. Oni koriste reči, i izgleda da ne razumeju da SAD protiv njih vode dobro koordinisan specijalni rat."
(johnhelmer.net - priredio M. Đorđević)
