Na zajedničkoj večeri 27 lidera EU održanoj posle britanskog referenduma, prisutni su izbegavali da otvoreno kažu šta sada misle o britanskom premijeru Dejvidu Kameronu, koji ne samo što je rizikovao članstvo svoje zemlje u EU, već i politički slom samog Ujedilnjenog Kraljevstva.
Sledećeg jutra, niko više nije mislo na Kamerona. On je ušao u istoriju, a Bregzit ne samo što je potresao britansku politiku, već je takođe stvorio uslove za divovsku borbu za vlast unutar EU.
S jedne strane, borba se vodi po pitanju koliko EU treba da bude beskompromisna u isterivanju Britanije. Za one koje žele jaku i moćnu EU, i koji su uvek gledali Britaniju kao prepreku na svom putu, britanski proces povlačenja mora da bude brz. Francuski predsednik Oland, i drugi, žele da iskoriste Britaniju kao primer koji će ostatku Evrope pokazati kako život može biti sumoran i neprijatan kada se izlazi iz evropske kuće. Oland, naravno, ima dobar razlog za takav pristup, jer je desničarski Nacionalni front zapretio da će slediti Kameronov primer
Borba za moć unutar EU
Ali postoji mnogo veći ulog nego što je tretman Britanije tokom pregovora o izlasku. Važnije je pitanje kako će Evropa izgledati za 10 ili 15 godina - da li će biti nastavljen projekat "sve jače unije", ili će se Evropa vratiti prema sistemu nacionalnih država, možda čak i sa vraćanjem ovlašćenja i nadležnosti Brisela u vlade država članica EU?
To je borba za vlast između dva suprotstavljena tabora, od kojih oba vide Bregzit kao priliku da se Evropa konačno promeni u skladu sa njihovim vizijama. Protagonisti jake institucionalizovane EU su predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker i predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc. S druge strane stoji većina šefova evropskih država i vlada, na čelu sa Angelom Merkel, koji je po ovom pitanju stvorila savez sa onim vladama u istočnoj Evropi, sa kojima se toliko svađala tokom izbegličke krize pre samo nekoliko meseci.
Bitka za budućnost Evrope je počela u prošli petak ujutro, ni dva sata nakon objavljivanja rezultata referenduma u Britaniji. Martin Šulc je u telefonskom razvogoru rekao Frank-Valter Štajnmajeru, nemačkom ministru spoljnih poslova: "Ako sada dozvolimo da se Britanci igraju sa nama, cela EU će se raspasti”. To je strategija koja je ne samo pokrenuta strahom da bi druge članice EU sledile britanski primer, već i nadom da se Brisel konačno oslobodi Londona, koji je jedan od najvećih nepokolebljivih protivnika svih oblika jače integracije u EU.
Nasuprot njemu, šokirana Angela Merkel, koja nije imala plan B, želi da deluje polako da bi razvila strategiju. Ona ne veruje da je britansko “ne” konačno, a za nju su Britanci uvek bili važan saveznik u borbi protiv preterano moćne EU i protiv previše blage fiskalne politike Francuske i zemalja južne Evrope.
Istog jutra, kao izazov Merkelovoj, nemačka opoziciona Socijademokratska partija na svojoj internet stranici oblavla dokument po nazivom “Drugo osnivanje Evrope”, čiji je koautor Martin Šulc, u kojoj se traži da Evropska komisija postane prava evropska vlada. Šulc i Junker već dugo rade na ograničavanju uticaja šefova evropskih država i vlada u EU, želeći da razviju jaču i nezavisniju EU. Kada su 2014. izabrani na svoja mesta, zavetovali su se da će raditi zajedno kako bi se osigurala veća ovlašćenja za Brisel i umanjio uticaj Evropskog saveta, sastavljenog od lidera članica EU. To je bio pakt protiv Merkelove, koji je želela da se spreči Junkera da postane predsednik Evropske komisije.
Merkelova smatra da ideja "više Evrope" znači jačanje saradnje između vlada EU, a ne prenos još više vlasti u Brisel. Ona smatra da je Junker deo problema, a da je njegov apetit za vlast jedan od razloga što su Britanci okrenuli leđa Evropi.
Merkelova koordinira svoj pristup sa svojim moćnim ministrom finansija Volfgangom Šojbleom, koji se u prošlosti uvek se predstavljao kao strastveni Evropljanin. Šojble želi da predstavi plan kako preostalih 27 članica EU mogu da unaprede saradnju i ojača koheziju. U njegovoj listi mera se između ostalog nalazi dovršetak jedinstvenog tržišta, neometano prekogranično kretanje kapitala i zajednički stečajni postupak za kompanij.
Merkelova je imala dug razgovor sa Fransoa Olandom, koji insistira na brzom odlasku Britanije - on želi da ih se otarasi što je brže moguće. EU, kaže on, mora biti krajnje jasna šta predstavljaju oni koji ostaju. Oland takođe smatra da britanski odlazak predstavlja mogućnost i za njega i svoju zemlju jer Bregzit povećao francuski uticaj u EU.
Za razliku od Merkel, Oland želi strategiju dublje evropske integracije. Pre svog izbora je obećao da će preoblikovati EU i dati joj "prijateljsko, toplije lice." U to vreme, Merkelova je tu poruku shvatala kao: "Dozvolite nam da se više zadužujemo!”
Merkelova i Oland su se u ponedeljak u Berlinu, sastali sa italijanskim premijerom Mateom Rencijem. Tu su došli do izražaja njihovi suprotstavljeni pristupi Bregzitu, ali su na kraju postigli kompromis: predlozi za dalji razvoj EU u oblasti bezbednosti, zapošljavanja, mladih i evro-zoni treba da budu predstavljeni u septembru.
Postalo je jasno koliko se u Briselu snažno vodi bitka između pristalica jake EU, i onih koji žele snažne nacionalne države na čelu Evrope. Front se proteže kroz sve zemlje i sve stranke.
Kada su šefovi država i vlada EU saopštili Junkeru da će preuzeti vodeću ulogu u pregovorima sa Britanijom, Juker je protestovao da je to nadležnost Evropske komisije. Borba koja se vodi u Evropu oko toga ko ima jači demokratski legitimitet za sada pokazuje manje šanse za Junkera i njegovog partnera Šulca, poredsednika Evropskog parlamenta.
Lideri evropskih vlada su se u sredu složili da ne bi trebalo da dođe do promena u evropskim sporazumima. Takođe neće biti dubokih izmena Unije i produbljivanja integracije. "Nije vreme za takve stvari," kaže Merkelova. Izgleda da je ona dobila ovu bitku sa tandemom Šulc-Junker, i da je koncept Evrope kao skupa nacionalnih država dobio ovu rundu.
Tačno je da su ljudi u gotovo svim državama članicama postali skeptični po pitanju EU. Ali je isto tako tačno da taj skepticizam ima niz veoma različitih uzroka. Ako svaki član Evropske unije bude spreman da napravi ustupke u vezi problema drugih, stvari mogu postati bolje.
Sredinom septembra, šefovi država i vlada EU treba da na samitu u Bratislavi razmotre buduće priorite EU. Slovačka će držati rotirajuće predsedništvo EU a premijer zemlje Robert Fico je zagovornik stranke jakih nacionalnih država, baš kao i mađarski premijer Viktor Orban. To obećava da će Junker dobiti sledećeg teškog protivnika, a izgleda da je nova situacija u Evropi već ostavila trag na predsednika Evropske komisije. Gde god da se pojavljuje ovih dana, izgleda kao da je pod stresom, loše naravi i neugodan.
Nedavno je evropskim liderima saopštio da bi želeo da se sporazum o slobodnoj trgovini sa Kanadom donese bez učešća nacionalnih parlamenata zemalja članica EU - na taj način hraneći dalje stereotipe o autoritarnom, elitističkom Briselu.
Njegov prijatelj Martin Šulc više filozofski reaguje protiv vizije jake Evrope. U vezi sa Breguitom, on citira Džordž Bernarda Šoa: "Stariji ljudi su opasni. Nije im bitno što će se desiti sa svetom" On kaže da ga ne uznemiruje evroskepticizam s kojim su on i Junker suočeni u poslednjih nekoliko dana.
“Da li bi sada, kada EU ulazi iz krize u krizu, trebalo da se uzdržimo od razmišljanja o budućnosti Evrope?”
Šulc smatra da je ta ideja apsurdna.
"Svi su uvek pitaju: gde su vizije za Evropu? A onda kada se vizija predstavi, kažu: Sada nije vreme za to. A kada je vreme?", kaže Šulc.
(Der Spiegel - priredio M. Đorđević)
