"Nije to ništa strašno. U Siriji su na nas padale bombe", reklo je jedno dete dok su putovali pretrpanim gumenim čamcem iz Turske prema Grčkoj.
"U grobu ćemo se barem odmoriti", dodalo je drugo.
Deci je bilo savršeno jasno koliko se hiljada izbeglica poput njih prethodnih meseci već utopilo u Mediteranu na istim takvim putovanjima.
Povodom skore premijere trodelnog BBC-jevog dokumentarca "Beg: Naše putovanje u Evropu", Gardian je predstavio kratak pregled potresnih materijala koje je snimila ekipa koja je još od Sirije izbeglice pratila celim putem; kroz Tursku, gde su čak i deca morala da rade na ulici samo da mogu da plate krijumčare, preko Egejskog mora, kroz Grčku, Makedoniju, Srbiju, Hrvatsku...
U čamce kakvi su svakodnevno za sobom u dubine povlačili nebrojene izbeglice, nisu se usudili da uđu ni snimatelji sa najvećim iskustvom. Zato je taj deo snimao Hasan Akad, učitelj engleskog iz Damaska. Skrivenom kamerom, naravno, kao i veći deo puta. Jer, kako kaže, krijumčarima je kamera isto kao i da ugledaju kaljašnjikov.
Usred noći, žena je grlila svoje dvoje dece i obratila se ljudima do sebe, naslaganima jedni na druge.
"Za Boga miloga, prestanite da se pomerate."
Druga žena je nekome rekla "Sediš mi na nozi." Jedan od izbjeglica sumnjičavo je gledao more do sebe i prokomentarisao "Hvala Bogu, pa je mirno."
Jedan drugi je, pak, fatalistički utvrdio da nam je svima Bog konačno odredište.
Motor nije radio, 50 izbeglica naguranih u gumeni čamac plutalo je na pučini, a onda je more počelo da prodire u čamac. U sledećem kadru pokušavaju da izbace vodu. Nekoliko trenutaka kasnije, mnogi su izvan čamca i pokušavaju da flašama izbace vodu.
Dokumentarac prikazuje brutalnu stvarnost sa samog mesta ljudske tragedije. Krijumčar govori da je cena za taj i takav put čamcem 2.000 evra po odrasloj osobi, pola od toga za dete, besplatno za decu mlađu od dve i po godine.
Dokumentarac čak koristi i snimke samih izbeglica. Pa tako vidimo putovanje, sad već u Evropi, izbeglica u zapečaćenom kamionskom kontejneru i trenutke kad počinju da se guše zarobljeni unutra, jer je nešto krenulo po zlu.
U jednom delu filma čitava porodica kupuje pojaseve za spasavanje u Turskoj, kada keće rasprava izbeglica o tome da su čamci, zapravo, tako i namešteni da potonu nasred mora.
11-godišnja Isra tvrdi da je nije strah. Njena porodica je pred užasom rata napustila čak i restoran koji su držali u Siriji. Njena majka je za put preko mora, njen otac protiv, jer se seća slike s telom utopljenog trogodišnjeg Ajlana Kurdija na turskoj plaži. 12.000 evra put do Evrope, platila je osmočlana porodice. Ako se domognu trajekta, biće to 22.000 evra.
Isra je sa smeškom pričala kako ju je turski policajac u Izmiru ošamario kad ju je uhvatio kako na ulici prodaje cigarete. Snimatelji su je uhvatili kako vešto bježi pred policajcima u drugoj prilici, kako vedro i opet sa smeškom sprema svoje stvari u nepromočive torbe uoči puta preko Egejskog mora.
Jedna od posebno potresnih dimenzija dokumentarca je to što svedoči kako se deca u najtežim trenucima prilagođavaju nekima od najgorih i najnenormalnijih situacija. I kroz kakav užas prolaze toliki ljudi kroz tri meseca beskućništva, umiranja po putu, batinanja, gladi, napora. Sve kako bi pobjegli od rata bilo gde gde je sigurno.
(Express.hr/ Gardian)
