Meljničenko je početkom godine prva iznela u ukrajinsku javnost priču o toma da je već sa šest godina napastvovao rođak, da je zatim kada je imala 12 godina prolaznik uhvatio za međunožje na glavnoj kijevskoj aveniji. Ponovo je "silovana" kada je imala 21 godinu. tada je njen bivši partner na silu oterao u krevet, skinuo je i slikao, preteći da će postaviti slike na internet ukoliko ga ostavi.
Do tada, Meljničenko se nije usuđivala da prizna da je bila žrtva takvog seksualnog nasilja; bila je u strahu od pomisli da će se kućni porno-film pojaviti na internetu.
- Ali to sam prerasla - napisala je kada je napravila grupu koja se zove #яНеБоюсьСказати (Ne plašim se da to kažem). Prestala je da brine o ucenama.
“Više se ne plašim da govorim, i ne osećam se krivom”, napisala je.
Ona kaže da nije imala pojma da će u nekoliko nedelja privući 94.000 ukajinskih i 96.000 ruskih korisnika Fejsbuka, i da se kao lavina svojim ispovestima priključuju i ostali, a pokret je zaživeo i u Belorusiji.
Ono što je još šokantnije skoro trećinu ispovesti su ispričali oni koji tvrde da su bili žrtve silovanja. Čak i stručnjaci koji se bave pitanjima seksualnog nasilja u postsovjetskim državama u kojima se zna da je to veliki problem, bili su zapanjeni kada su videli razmere.
"Poznato mi je da je u nekim krajevima skoro svaka treća žena bila silovana, ali kada vidite da čak i među vašim prijateljima ima žrtava incesta, seksualnog nasilja, silovanja, kao da su u pitanju neke normalne stvari... bila sam šokirana" ,kaže Irina Kosterina, sociolog koja se bavi rodnim pitanjima u Rusiji.
"I u Ukrajini i u Rusiji generacije su odgajane po vojničkim pravilima, u uslovima beskrajnih ratova, političke represije i nasilja u porodici što je dovelo do visokog stepena silovanja", kaže Kosterina.
Javili su se i muškaraci koji su takođe bili žrtve silovanja. Zorjan Kis je imao 17 godina kada ga je grupa muškaraca za koje je mislio da su mu prijatelji silovala na žurki u nečijem stanu, ponižavajući ga dok je bio pijan i bespomoćan. Pokušao je da zaleči rane sam, i o tome nikome nije pričao.
“Čuvao sam bol zakopan duboko u meni punih 16 godina”, kaže Kis koji je sada borac za ljudska prava i LGBT aktivista u Kijevu. “Do sada, kada sam video hrabre ispovesti hiljada žena koje su ispričale svoje priče o silovanju na internet pokretu #яНеБоюсьСказати.”
Na Zapadu pravnom procedurom barem deklarativno, potiču žrtve da kažu istinu, u Rusiji silovane žene same moraju da prikupljaju dokaze dok im se policija smeje i ponižava ih, navodi.
Deca, tinejdžeri, devojke i muškarci stoga ćute o tome.
