Najnovije vesti

BIO JE AMERIČKI HITLER: Ovaj čovek je širio mržnju dok su se drugi borili za ljudska prava
Foto: Youtube/Printscreen

Postao poznat po zlu

BIO JE AMERIČKI HITLER: Ovaj čovek je širio mržnju dok su se drugi borili za ljudska prava

Planeta

Dok su se lideri poput Martina Lutera Kinga ili Malkolm Eksa borili za slobodu pedesetih i šezdesetih godina 20. veka u SAD, jedan veteran iz Drugog svetskog rata uspeo je da pokrene nacističku partiju i postane američka verzija Hitlera.

Kada je pročitao "Majn Kampf", Džordž Linkoln Rokvel je inspirisan firerovim rečima odlučio da osnuje Američku nacističku partiju. Dok je zemlja u kojoj je živeo tonula u sve veću rasističku tenziju za vreme Pokreta za građanska prava, Rokvel je postao glavni akter u borbi protiv desegregacije i prava Afroamerikanaca.

Uprkos popularnom verovanju, Rokvelovo interesovanje za nacizam bilo je poprilično konfuzno. On, zapravo, nije odgovarao profilu: bio je ratni veteran koji se borio protiv nacista, a kasnije je služio i u Korejskom ratu. Tokom 1940-ih godina Rokvel je služio u mornarici i živeo sa svojom porodicom u blizini baze u San Dijegu. Međutim, sve se promenilo kad je prognan iz vojske i prebačen u drugu mornaričku bazu na Islandu, a njegovim najbližima nije bilo dozvoljeno da krenu sa njim.Posle godinu dana razdvojenosti, njegova supruga je podnela zahtev za razvod braka, a Rokvel se opet potom oženio jednom Islanđankom, Torom Halgrimsdotir. Medeni mesec su proveli u Nemačkoj, gde je Rokvel i nabavio svoj primerak Hitlerove knjige."Majn kampf" je kod njega probudio očigledno prikrivena verovanja, a on je glasno isticao svoj prezir prema ljudima različitih rasa i prema komunizmu. Ubrzo je počeo i da propoveda o opasnostima i zamkama komunizma, a što je za njega bilo najvažnije, postao je veliki zagovornik ideologije o "beloj snazi". Rokvel je na kraju, otpušten iz vojske zbog svojih rasističkih ispada i ideja.

Uskoro je počeo da okuplja sledbenike. Do 1958. godine, pristalice su mu na poklon poslale zastavu sa svastikom, dugačku nekoliko metara, koju je okačio u svom domu, napravivši Hitlerovo svetilište. U proleće 1959. godine Rokvel je zvanično osnovao Svetsku uniju slobodnih nacional socijalista ili kasnije preimenovanu Američku nacističku partiju. Sedište stranke je bilo u Arlingtonu u Virdžiniji, a članovi su svoje rasističke i radikalne stavove izražavali javno i to veoma glasno, kako bi njihova reč stigla do svih.Rokvel je u proleće 1960. godine organizovao miting kako bi privukao još više medija, ali i sledbenika, koji su bili njegova glavna snaga. Na skupu je održao govor, dug čak dva sata u kom je podržavao Kjus Kjus klan i verovanje da su Jevreji izdajnici.

Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

Sledeći put je Rokvel podneo zahtev za miting u Njujorku, međutim gradonačelnik Robert Vagner ga je odbio zbog njegovih rasističkih i nasilnih poruka.

Rokvel je pokušao da uloži žalbu na sudu, a tokom postupka, u znak protesta su se ispred okupili jevrejski ratni veterani i ljudi koji su preživeli holokaust. Za vreme jednog Rokvelovog intervjua ispred sudnice, demonstranti su ga napali zbog antisemitskih izjava.

Jevreji nisu bili jedina meta Američke nacističke partije. Rokvel i njegovi sledbenici su bili protiv bilo kakvog oblika desegregacije. On je čak pokušao i da se nekoliko puta veoma oštro suprotstavi vođi Pokreta za građanska prava.1961. godine, okupio je nekoliko ljudi koji su na ruke navukli trake sa svastikama i krenuli u vožnju tzv. "Autobusom mržnje". Autobus je bio ispisan rasističkim parolama i nacističkom svastikom, i tako opremljen je krenuo u turneju po zemlji šireći svoju ideologiju mržnje.Samo godinu dana nakon što je Martin Luter King dobio Nobelovu nagradu, Rokvel se suočio sa liderom i izazvao ga na debatu. Luter je pristao na javnu debatu, međutim do nje nije došlo jer su ga napale pristalice druge partije koja je takođe podržavala ideju o beloj supremaciji.

Ubica, Patler, je bio karikaturista za partijske časopise i propagandne materijale. Nakon što je ubio Rokvela, on se sakrio na krovu obližnjeg tržnog centra. Policija ga je nakon kratke potere pronašla i uhapsila.

Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

Patler je izjavio da nije kriv za ubistvo, ali ga je porota proglasila krivim i osuđen je na 20 godina zatvora. Motiv ubistva je postao tema debata u Arlingtonu, ali s obzirom na Patlerovu kriminanu prošlost pre pridruživanja partiji, svima je bilo jasno da motiv i ne mora da bude kristalno jasan. Još kao mladić Patler je ubio svog prijatelja iz detinjstva i bio je član jedne bande.

Bez obzira na sve, on je tvrdio da je nevin tokom celog svog boravka u zatvoru, a pušten je na slobodu 1983. godine.I posle Rokvelove smrti, njegove misli su nastavile da utiču na članove Američke nacističke partije, a mesto Rokvelove smrti je bilo obeleženo belom svastikom. Na kraju se partija preselila u Viskonsin i preimenovana je u "Novi poredak".

(Allday.com)

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...