Vanredno stanje koje je Erdogan proglasio pošto je preživeo propali puč 15. jula je označilo suspenziju niza osnovnih prava i sloboda u Turskoj, tako da je sada još teže da se izvede planirano ukidanje viza.
To ubrzava mogućnost sukoba, koji je ojačan psihološkim faktorom, jer Erdogan oseća ljutnju i nepoverenje prema liderima EU, koji mu posle puča, prema njegovim rečima, nisu dali odgovarajuću podršku. Od početka avgusta, Erdogan je po ovom pitanju postao još teži, dok je na svakih pet dana upozoravao da će Turska zaustaviti readmisiju izbeglica ukoliko EU ne uvede bezvizni režim.
Ta upozorenja turska štampa opisuje kao "obračun, a 12. avgusta Erdogan je za nemačku RTL televiziju rekao da su "vizna liberalizacija i readmisija veoma važni, a da Evropa nije održala svoje obećanje".
"Želimo da se koraci preduzmu istovremeno. Ako se ukidanje viza desi, dobro je. Ako ne, žao mi je, ali ćemo zaustaviti prihvat izbeglica.", rekao je turski predsednik za RTL.
Erdogan je slične primedbe uputio i 2. i 8. avgusta. Njegova upozorenja su zasnovana na dogovoru između Turske i EU od 18. marta, kojim se Ankara obavezala da vrati sve izbeglice koje posle 20. marta ilegalno pređu iz Turske u Grčku. Drugi deo dogovora je bilo ukidanje viza za turske državljane, koje je bilo najavljeno za jun, ali sve govori da ot toga ove godine neće biti ništa.
Prvobitno, EU je sporazumom od 16. decembra 2013. planirala da ukine vize za Turke u oktobru 2016, ako svi uslovi budu ispoštovani. Plan je onda pomeren do juna i ubačen u izbeglički dogovor, kao rezultat ličnih napora tadašnjeg premijera Turske Ahmeta Davutoglua. EU se složila jer se novi datum nije ticao 72 kriterijuma koje je Turska trebalo da ispuni za ukidanja viza, čega je Ankara savršeno svesna.
Turska je do sada ispunila 67 od navedenih 72 uslova, ali Erdogan nije spreman da ispuni preostalih pet, već želi da se vize ukinu bez obzira na to. U tome je suština spora. Najvažniji deo domaćeg zadatka koji Ankara odbija da uradi jeste zahtev za izmenu turskih zakona za borbu protiv terorizma u skladu sa normama EU. Cilj EU je ovde prilično jasan: da se ukinu pravni okviri koji omogućavaju da turski bezbednosni i pravosudni organi krše osnovna ljudska prava i slobode. Na taj način EU želi da bude sigurna da bezvizni režim ne ohrabruje žrtve sistema u Turskoj da traže politički azil u njenim članicama.
Dakle, EU želi da se zaštiti od mogućeg novog talasa migracija, potpomognutog bezviznim režimom, dok tlačiteljski i restriktivni zakoni budu na snazi. 
Međutim, treba podsetiti da su Erdoganove pretnje da će odustati od dogovora o izbeglicama počele i pre neuspešnog julskog puča. Sporazum iz 2013. godine, sa svih 72 uslova je potpisan u Erdoganovom prisustvu u Ankari, ali je on u maju izjavio: "Oni su izneli 72 zahteva, da treba da uradimo ovo i ono. To je neka nova priča, ti uslovi pre ranije nisu postojali. Odakle dolaze?"
U danima pre puča, Erdoganov izgovor za odbacivanje pet preostalih kriterijuma bio je sveopšti rat koji je Ankara pokrenula protiv Kurdistanske radničke partije (PKK) u julu 2015. On je tada tvrdio da će izmena protivterorističkih zakona u jeku borbe protiv PKK doneti korist militantima. 
Sada, ima još jači razlog da se čvrsto hvata tih zakona: oni su mu potrebni da bi nesmetano vodio ogromne, nemilosrdne čistke protiv mreže pristalica Fetulaha Gulena, koje je Turska zvanično nazvala terorističkom organizacijom - koja je optužena da je planer i počinilac puča. Posle proglašenja vanrednog stanja, Turska je postala zemlja gde su zakonske uredbe iznad ustava, dok se ljudska prava i slobode umanjuju, a Evropska konvencija o ljudskim pravima ne primenjuje. To Ankaru još više udaljava od EU, i ni na koji način ne može da se očekuje da će Turska ispuniti ostale uslove za ukidanje viza. 
U međuvremenu, besni juriš na Guleniste u državnim institucijama i javnom životu uopšte, je oterao desetine hiljada ljudi u policijski pritvor ili u zatvor, ostavio ih bez posla, dok je njihova imovina zaplenjena. Sve to preti Evropi još jednim egzodusom, ovog puta političkih izbeglica. 
Sve u svemu, događaji posle neuspelog puča u Turskoj su samo ojačali odlučnost EU da zadrži vizna ograničenja, dok Erdogan još jače zahteva njihovo uklanjanje. Dokle god budu bili ovakvi odnosi, erupcija teške krize između Turske i EU je samo pitanje vremena.
(All Monitor - priredio M. Đorđević)
