U mesecima posle 11. septembra 2001, prestravljeni general Vesli Klark je ponovo aktivirao plan o nasilnoj promeni režima na Bliskom istoku. To mu nije polzilo za rukom za vreme vladavine Džordža Buša starijeh, ali jeste za vreme njegovog sina, Džordža Buša Mlađeg, navodi se u dokumentarcu.
Vesli Klark je prvi put čuo za ovaj plan 1991. ili 1992. od Pola Volfovica i Dika Čejnija, koji su kreirali novu strategiju za SAD. U novembru 2001. u razgovoru sa rediteljem Johanom Grimonperesom, priznao je da je Amerika počela da pravi petogodišnji plan za obručunavanje sa "problematičnim državama"- konkretno Irak, Sirija, Liban, Libija, Somalija, Sudan i Iran.
Klarkovo svedočenje otkriva kako su američki političari zapravo decenijama bili "u krevetu" sa proizvođačima oružja, izazivajući ratove koji su prepuni pohlepe, korupcije, beskonačnih dogovora sa Saudijskom Arabijom i miliona izgubljenih života.
Reditelj u uvodnoj sceni prikazuje sliku iz Prvog svetskog rata, koja podseća na legendarnu priču kad su neprijateljski vojnici u rovovima pravili pauzu, i zajedno ručali za Božić, pa zatim nastavili borbu.
Zasnovan na knjizi Svet Senki: Unutar svetske razmene oružja, objašnjava kako je rat postao sredstvo za jačanje globalnih korporacija u vreme kada su Ronald Regan i Margaret Tačer šurovali sa Saudijskom Arabijom, prodavali joj oružje i zarađivali milijarde.
Rikardo Privitera, jedan od trgovaca oružjem otkrio je detalje ugovora sa vladom.
"Jednom prilikom za 60.000 dolara potpisao sam ugovor vredan tri miliona. Nije loš posao, zar ne? Političari su kao prostitutke, daš im novac i oni urade šta treba", rekao je u dokumentarcu .
Svet senki takođe spomilje koja je cena ovih ratova za obične ljude. Milioni izgubljenih života, razorene zemlje i uništena budućnost. Intervjui sa bišim vojncima, raskomadana tela civila, na surov način otkrivaju sve posledice veštački izazvanih ratova, navodi se u dokumentarcu.
" Ono što smo u osnovi uradili, jesre da smo stvorili mrežu jakih korporacija koje trguju oružjem jačim od mnogih država. One imaju toliku moć da mogu da smene vlade štirom sveta", rekao je autor knjige Prljavi ratovi, Džeremi Skejhil, .
U filmu se pojavljuje i pukovnik američke vojske Lorens Vilkinson, bivši šef kabineta Kolina Pauela, nekadašnjeg šefa američke diplomatije.
"Proklinjem dan kada smo počeli rat u Iraku 2003. Nas su neosporno lagali", rekao je Vilkinson .
Sintija Mekini, kongresmenka, opisala je pretnje smrću koje je primila pošto je pred Kongresom SAD pitala tadašnjeg ministra odbrane Donalda Ramsfelda gde je nestalo dva triliona dolara iz budžeta.
"Kada sam dobila pretnje smrću, rečeno mi je- To se dešava kad ideš protiv velikih momaka", ispričala je Mekini.
U ovom dokumentarcu, čija je premijera zakazana za 14. oktobar u Njujorku i Los Anđelesu, pojavljuje se i Muntadar al-Zaidi, irački novinar koji je bio mučen u zatvoru jer je gađao Džordža Buša cipelom.
Kris Hedžes veteran ratnog novinarstva "Njujork tajmsa" sažeo je suštinu filma u nekoliko rečenica na veoma emotivan način.
"Kako možete da napustite Gazu, a da ne budete besni zbog onoga što se dešava običnim ljudima? Isto važi i za Sudan, El Salvador, Siriju... Video sam toliko tela nedužne dece da ne mogu da spavam noću. Zbog koga su se ti ratovi vodili, zbog čega su nedužni ginuli? Jedno znam, sigurno ne zbog mira.", zaključio je.
( Dejli bist)
