Najnovije vesti

KRAH POLITIKE AMERIKE PREMA RUSIJI: Novi predsednik SAD moraće hitno da promeni ovih 7 stvari!
Foto: AP

Nešto će morati da se menja

KRAH POLITIKE AMERIKE PREMA RUSIJI: Novi predsednik SAD moraće hitno da promeni ovih 7 stvari!

Planeta

Prema svim merilima politika Vašingtona prema Rusiji je propala. Iako Rusija pati od diplomatske i ekonomske izolacije pod međunarodnim sankcijama predvođenim Sjedinjenim Državama, Moskva je ipak uspela da ugrozi čitav niz američkih interesa, posebno u Ukrajini, Siriji i sajber prostoru, piše "Foren Polisi".

Novi pristup prema Rusiji trebalo bi da bude prioritet nove predsednika Hilari Klinton ili Donalda Trampa odmah 2017. godine. Do sada, međutim, niti jedan kandidat nije ponudio viziju koja bi rešila taj problem. Klinton ruskog predsednika Vladimira Putina prikazuje kao negativca iz crtića, a Tramp prema Moskvi gleda kao na potencijalnog saveznika.

 

Najčešća zajednička politika SAD-a, i demokratskih i republikanskih administracija, preko tri decenije, bila je ili zavisnost o nadu da Moskva može da bude potpuno poražena ili da može postati prijatelj i demokratski kolega. No, Rusija se ne demokratizuje, a još uvek je velika sila na svetskoj pozornici, piše "Foreign Policy". Sledeći američki predsednik, kada je reč o Rusiji, trebao bi da ima ovih sedam stvari na pameti.

 

1. Ne radi se samo o Putinu

 

Foto: AP
Foto: AP

 

Važno je prepoznati da američki problemi sa Rusijom nisu isključivo tu zbog Putina. Oni su geopolitičke prirode. Niti Putinov odlazak, niti šira promena vlasti ne bi rešila taj izazov. Putin rezonuje u skladu sa stogodišnjom tradicijom ruskog strateškog promišljanja, i njegova spoljna politika ima veliku podršku elita. Geopolitičko rivalstvo velikih sila je neizbežno, nezavisno o unutrašnju politiku. Sledeća američka administracija, nastavlja "Foreign Policy", trebalo bi da shvati da se politika Moskve ne može jednostavno podeliti u područja saradnje i ona neslaganja.

 

2. Ukrajina bi trebalo da prestane da bude zamrznut konflikt

 

Foto: AP
Foto: AP

 

Ruska agresija protiv Ukrajine bila je jedan od početaka nove eskalacije tenzija i nepoverenja koje danas definišu odnos SAD-a i Rusije. Vašington je na to pokušao da odgovori međunarodnim sankcijama i diplomatskom izolacijom kako bi primorao Moskvu da se povuče iz Ukrajine. No, Rusi su odgovorili sopstvenim protvmerama, recipročnim sankcijama. Rešenja za sada nema, Ukrajina je i dalje ratno polje.

 

3. Iskreni dijalog o Evropi

 

Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

 

Moskva i dalje ima dovoljnu snagu da oblikuje bezbedonosno okruženje u Evropi. Što se toga tiče, zadatak za sledećeg američkog predsednika jeste da uspostavi održiv evropski bezbedonosni okvir, sa ruskim sudelovanjem, na duži rok. Neposredni cilj nove američke administracije trebao bi da bude da održi integritet NATO-a kao jamca evropske stabilnosti. Vašington bi trebalo da pokuša ponovo da pokrene razgovore sa Moskvom oko uloge Rusije u bezbednosnoj arhitekturi Evrope.

 

4. Više kontrole naoružanja

 

Foto: Youtube
Foto: Youtube

 

Čak i uz smanjenje nuklearnih snaga pod raznim ugovorima o kontroli naoružanja poput ugovora START iz 2011., Rusija je još uvek jedina zemlja koja može da uništi Sjedinjene Države kao funkcionalno društvo za 30 minuta, piše "Foreign Policy". No, nije reč samo o nuklearnom naoružanju, nego i o onom konvencionalnom. Rusija je drugi najveći prodavač oružja posle SAD-a. Ruska prodaja oružja Iranu, na primer, ostaje najveća briga Izraelu, Saudijskoj Arabiji i Turskoj na Bliskom istoku, dok prodaja naprednog oružja Kini pali alarm u Japanu i Južnog Koreji i komplikuje američke napore da garantuju bezbednost u istočnoj Aziji.

 

5. Saradnja s Rusijom u Aziji

 

Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

 

Zadržavanje širenja uticaja Kine u današnjem svetu nemoguć je zadatak. Umesto toga, sledeći predsednik SAD trebao bi da napravi fleksibilne koalicije sa drugim velikim silama kako bi kanalizovali kineski uticaj da ne ugrožava američke interese, ili, još bolje, da radi u korist Vašingtona. Rusija bi mogla biti jedan od tih partnera ako bi Sjedinjene Države mogle da izbegnu situaciju u kojoj bi Kremlj zapravo bio poslovno i strateški zavistan o Peking.

 

6. Širenje pregovora oko Sirije

 

Foto: Rojters
Foto: Rojters

 

Nakon kolapsa pregovora o prekidu vatre i humanitarne katastrofe u Alepu, sirijska kriza zahteva obazrivost. SAD nema bolji izbor nego da sarađuje sa Rusijom, koja je nakon intervencije u septembru 2015. postala jedan od ključnih igrača. Razgovori sa Moskvom o Siriji neće imati veće šanse za uspeh osim ako oni ne budu uključivali i razgovor o širem krugu problema, poput onih u Evropi.

 

7. Pokazati da Amerika ispunjava svoja obećanja

 

Kao i u Hladnom ratu, postoji ideološki element današnjeg američko – ruskog rivalstva. Međutim, umesto da zagovara komunističku klasnu borbu, Moskva je usmerena na to da potkopa američki kredibilitet. Hladni rat se u velikoj meri završio zato što su Rusi videli Sjedinjene Države kao uspešno i prosperitetno društvo čiji bi model trebalo oponašati. S druge strane, američki neuspesi u Iraku i Avganistanu i posledice finansijske krize iz 2008. SAD više ne čine toliko privlačnom. Zadatak novog predsednika biće da to promeni.

 

(Telegram.hr)

 

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...