Si Đinping je odrastao na pričama o Jue Feiju, nacionalnom heroju iz doba dinastije Sung (960-1279), koje mu je kupila majka, i često u govorima spomene priču u kojoj tog junaka majka uči da služi svojoj zemlji.

KP KINE DALA ŠEFU DRŽAVE GOTOVO APSOLUTNU VLAST: Si Đinping je jezgro partije kao nekad Mao!

Kasnije je zavoleo slavnog pesnika Fenga Menglunga (dinastija Ming), čiji stihovi su mu pomogli da lakše podnese težak fizički rad u ranoj mladosti.

"Imam mnogo hobija, a omiljeni mi je čitanje", pohvalio se Si medijima tokom samita BRIKS-a. Međutim, osim kineskih pisaca, predsednik Kine dobar je poznavalac i klasične svetske literature, pre svega ruske. Ruska literatura imala je velikog uticaja na mnoge generacije u Kini, pa i na njega. U intervjuu za ruske medije istakao je da je još u mladosti pročitao sve ruske klasike. Omiljena dela su mu Puškinov "Evgenij Onjegin", Ljermontovljev "Junak našeg doba", Šolohovljev "Tihi Don", Tolstojev "Rat i mir"...

"Dostojevski je najdublji ruski pisac, a Tolstoj je najsveobuhvatniji. Ako bih ih poredio, rekao bih da mi se više dopada Tolstoj", kazao je Si. Jednom je ispričao kako ga je inspirisala knjiga čuvenog ruskog filozofa i utopiste Nikolaja Černiševskog "Šta da se radi?", u kojoj je glavni junak spavao na iglama kako bi ojačao svoju volju. Si je tako sa nekolicinom svojih prijatelja hodao po kiši i snegu, tuširao se hladnom vodom, a spavali su na krevetima bez dušeka, samo na metalnim šipkama.

Od američke literature na Sijevoj listi su Volt Vitmen i Mark Tven. Veliki utisak na njega su ostavili su i "Zov divljine" i "Morski vuk" Džeka Londona; ovo drugo delo je kratka pripovetka koju je voleo i Lenjin. Kao jedno od dela koja su na njega ostavila veliki utisak Si je naveo čuveni roman "Starac i more" Ernesta Hemingveja. Čak je tokom posete Kubi od domaćina tražio da mu pokažu mesta na kojima je Hemingvej boravio, a obišao je i hram Milosrdne Gospe u Santjagu, kom je slavni pisac zavetovao svoju Nobelovu nagradu.

Si je i dobar poznavalac francuske literature, kao i francuske istorije, umetnosti i filozofije. Francuski klasici su među prvim delima koja su prevođena na kineski. Stendalov "Crveno i crno" i Balzakova "Ljudska komedija" bili su nezaobilazni, ali na Sija je najveći utisak ostavio Viktor Igo s "Jadnicima" i "Devedeset tri". Čak je jednom kazao da mu je jedna od najdirljivijih scena bila kada biskup Mirel pomaže Žanu Veljenu i ohrabruje ga da bude bolji čovek.

"Samo najveličanstvenija dela imaju snagu da dirnu čitaoca", često govori predsednik Kine. Na banketu u Londonu Si je skrenuo pažnju kada je govorio o uticaju britanske književnosti u Kini.

"Šekspir, Vordsvort, Džejn Ostin i Čarls Dikens pomogli su kineskom narodu da bolje razumije šarm britanske literature. Danas to čine serijali o Džejmsu Bondu, Hariju Poteru, Šerloku Holmsu i serija 'Daunton Ebi'”, kazao je on.