U Pentagonu strahuju da bi Kongres mogao da iskoristi te dokaze kako bi skresali obrambeni budžet, barem tako kažu svi sgovornici Vašington posta. Iz samog Pentagona tražili su opsežnu studiju kojom bi podigli nivo birokratije i sav ušteđeni novac bi onda mogli da potroše na vojsku i opremu. Međutim, zaključci istraživanja šokirali su ljude na svim nivoima u ministarstvu. Na birokratiju su trošili daleko više novca nego što su i u najgorim snovima mogli da zamisle. Visoki zvaničnici su se gotovo odmah okrenuli zataškavanju studije i svih zaključaka.U samo izvještaju, objavljenom prošle godine, piše da ministarstvo obrane može da uštedi 125 milijardi dolara tokom pet godina i to na dosta jednostavan način. Otkaza ne bi bilo, a ni smanjenja broja vojnika. Umesto toga bi zaustavili novo zapošljavanje i čekali da prirodni odliv uradi svoje. Znatno bi smanjili broj ugovornih radnika i bolje bi koristili informatičku tehnologiju.
Istraživači su dobili gotovo neverovatan pristup raznim podacima o svim nivoima poslovanja u i oko američkog ministarstva obrane i zaključili su da gotovo četvrtinu godišnjeg budžeta potroše na osnovne poslovne operacije. Naprimer, samo za prevoz, snabdevanje i održavanje troše više od 52 milijarde dolara godišnje i istovremeno zapošljavaju oko 457.000 ljudi. Na održavanju američkih vojnih baza zaspoleno je oko 192.000 ljudi i troši se više od 22 milijarde dolara svake godine. Ukupno je zaposleno više od milion ljudi na birokratske poslove ili poslove daleko od ratišta. Ogromna birokratija i infrastruktura služi "tek" 1,3 miliona američkih vojnika, što je najmanja brojka od 1940. godine.
Američkoj vojsci takav izveštaj je potpuno odgovarao zato što bi mogli da troše na modernizaciju oružja i opreme. Šefovi u ministarstvu su se zabrinuli da će izveštaj o toliko bezrazložno potrošenog novca okrenuti javnost protiv njih. Oni godinama govore da im treba sve više novca iz budžeta, da sve teže preživljavaju i da je američka sigurnost ugrožena zbog sve manjeg budžeta. Ako bi javnost saznala za toliko spiskanog novca, Kongres bi im mogao još više srezati finansije.
Izveštaj je nabrzinu zataškan, a planovi modernizacije birokratije i rezanja troškova su i sami srezani. Čak i skraćena verzija izveštaja na 77 stranica je obrisana sa stranica Pentagona. "Svi se žale da im nedostaje novac. Predložili smo im način za značajne uštede", rekao je Robert Stajn, šef Defens biznis board koji je i sproveo to istraživanje.
Jedan od najvećih pobornika tog istraživanja bio je zamenik ministra odbrane Robert Vork, ali nedugo nakon objave rezultata je malo promenio priču. U razgovoru za Vašington Post nije pokušavao da zataška rezultate istraživanja, ali je naglasio neke druge probleme u rezanju troškova. Posebno je tu reč o poteškoćama s ukidanjem nekih radnih mesta. Zastupnici u Kongresu vole da imaju takve sigurne poslove u svojim okruzima jer im to daje sigurne glasove, kaže Vork. Pentagon je prihvatio neke od zaključaka istraživanja i planiraju do 2020. godine da uštede oko 30 milijardi dolara, ali dolaskom Donalda Trampa u Belu kuću i njegove najave da je potrebno rezati birokratiju, Pentagonu bi se moglo dogoditi nekoliko gladnih godina.
(Express.hr)
