Otkud grob nemačkog naciste duboko u brazilskoj prašumi, u izolovanom selu Laranjal do Jari? Istoričari i istražitelji već decenijama pišu knjige i otkrivaju brojne dokumente koji dokazuju kako su nacisti nakon Drugog svetskog rata bežali u Južnu Ameriku.
Ali, o jednoj zaveri, odnosno planu nacista se zna vrlo malo, a reč je o njihovoj ekspediciji koja je počela pre rata. Nacisti su naime pre rata hteli da uspostave mostobran u Južnoj Americi, i nameravali su da osvoje veći deo amazonskog korita. Tajna misija, nazvana "Projekt Gvajana", nastala je iz ekspedicije u Amazonu koju je predvodio Oto Šulc-Kampfhenkel, berlinski zoolog, režiser dokumentarnih filmova i član Hitlerovih SS divizija.
Punih 17 meseci, od 1935. do 1937. godine, nacistički naučnici i istraživači predvođeni Šulc-Kampfhenkelom, probijali su se kroz brazilsku prašumu oko brazilske granice s Francuskom Gvajanom. Skupljali su životinjske lobanje, nakit od domorodačkih plemena i proučavali topografiju uz reku Jari.
"Ekspedicija je počela s uobičajenim naučnim pretenzijama. Ali, u Nemačkoj je počinjao rat i Šulc-Kampfhenkel dohvatio se ideje o nacističkoj kolonizaciji", rekao je Jens Glusing, dopisnik Špigela iz Brazila i autor knjige "Projekt Gvajana".
Šulc-Kampfhenkel je svoj plan 1940. godine predstavio Hajnrihu Himleru, šefu SS-a i Gestapoa. Cilj plana bio je da oslabi regionalni uticaj SAD-a, piše “Njujork tajms”, osvajanjem Francuske Gvajane i susednih nizozemskih i britanskih kolonija.
Međutim, plan o stvaranju 'Nemačke Gvajane' je propao. Delimično je to bilo zato što je teritorija Francuske Gvajane pala u ruke kolaboracionističke vlade iz Višija, a delom zbog loše sreće koju je Šulc-Kampfhenkelova ekspedicija imala.
On je za svoju ekspediciju na raspolaganju imao hidroavion Heinkel He 72 Seekadett, koji je bio predstavljen kao primer i ponos nacističke industrijske inovacije. Ali, avion se prilikom sletanja prevrnuo nakon udarca u plutajuće deblo, samo par nedelja nakon početka ekspedicije.
Tokom celog putovanja i trajanja ekspedicije, naučnici, koji su sebe smatrali pripadnicima “više rase” zavisili su oo domoradačkih plemena kako bi preživeli i pronašli svoj put u džungli.
Vremenom su naciste jako oslabile malarija i druge tropske bolesti. Sam Šulc-Kampfhenkel je preživeo tešku difteriju, ali njegov najbliži saradnik Džozef Grajner nije uspeo - ubila ga je nepoznata groznica, a njegov grob usred neprohodne džungle stoji kao simbol još jednog neuspešnog nacističkog plana.
(Express.hr)
