Sukobi između dva dominantna pravca u Islamu - Sunita i Šiita - odigravaju se širom muslimanskog sveta. Na Bliskom istoku, mešavina religije i politike otvorila je skoro nepremostiv jaz između šiitskog Irana i ostalih sunitskih država u regionu predvođenih Saudijskom Arabijom, piše Newsweek.rs.Nedavna anketa pokazala je da 40% Sunita smatra da Šiiti uopšte nisu pravi muslimani. Postavlja se pitanje šta je to što toliko razdvaja Sunite i Šiite i koliko je jaz zapravo dubok?
Razmirice počinju sa smrću Proroka Muhameda 632. godine. Arapska plemena koja su pratila proroka tada su se zavadila oko toga ko će naslediti Muhamedovo mesto koje je postalo kako religijska tako i politička pozicija.Većina, preci današnjih Sunita koji čine oko 80% muslimana, podržala je Abu Bakra, prijatelja proroka i oca njegove žene Aiše. Ostali su smatrali da oni koji su u srodstvu sa Muhamedom imaju prednost. Oni su tvrdili da je prorok odabrao svog rođaka Alija, i tada su postali poznati pod imenom "šiat Ali" odnosno Alijevi partizani.
Pristalice Abu Bakra su pobedile, iako je Ali na kratko vladao kao četvrti Kalifa, a raskol Islama je "zacementiran" kada je Alijev sin Husein ubijen 680. godine u Karvali od stane Sunitskih trupa.
Sunitski vladari su u narednim godinama upravljali, monopolizujući političku moć, dok su Šiiti živeli u senci obraćajući se za savet i pomoć svojim imamima, od kojih su prvih 12 bili direktni potomci Alija. Kako je vreme prolazilo, verovanja ove dve grupacije sve više su se mimoilazila.
Danas 1.6 milijardi muslimana smatra da je Alah jedini bog i Muhamed jedini prorok, ali dok se Suniti oslanjaju direktno na prorokova učenja, Šiiti imaju Ajatolu, odnosno verskog vođu koji predstavlja Alaha na Zemlji. Zbog toga Suniti optužuju Šiite za jeres, dok Šiiti smatraju da su sunitska učenja dovela do pojave ekstremističkih sekti kao što su Vehabije.Većina šiitskih sekti veruje da je dvanaesti i poslednji imam "sakriven" i da će se jednog dana pojaviti kako bi sproveo božju volju na zemlju.
Iako nikada nije došlo do velikog rata između ove dve sekte, kao recimo između katolika i protestanata, sukob između ova dva pravca odneo je veliki broj života i do danas potresa muslimanski svet. Iran kao vođa šiitskog i Saudijska arabija sunitskog sveta preneli su svoj političko-religijski sukob na većinu zemalja Bliskog istoka, a linije koje razdvajaju sfere uticaja ova dva pravca se konstantno prepravljaju.Pogledajte još na portalu Newsweek.rs:Rat nove generacije: Ovaj ruski sistem će "prizemljiti" najnaprednije borbene avioneTajne Vinčanske kulture: U potrazi za najnaprednijom praistorijskom civilizacijomTukididova zamka: Da li je rat između Kine i SAD neizbežanSve oči uprte u njih: Ovi super-bogati Sirijci čekaju kraj rata kako bi obnovili zemljuBogovi bojnog polja: Evo kako su rimske legije osvojile svet (VIDEO)
