Kad se priča o nacističkim zločinima, u prvi plan izlaze legende o brutalnim oficira SS-a, ali tek ponegde se spomene ime neke žene. Mnogi će reći da je to potpuno nepravedno zato što su i žene pokazale da su jednako brutalne kao i njihove muške kolege. Marija Mandel bila je SS-ovka rodom iz Austrije, a u zloglasnom logoru smrti Aušvocu bila je odgovorna za smrti oko pola miliona zatvorenika u logoru.
Nakon pripajanja Austrije Nemačkoj, Mandelova se preselila u Minhen da bi uskoro počela da radi kao čuvarka u koncentracionom logoru kod Lihtenburga 1938. godine.
Tamo je radila sa još pedesetak žena SS-a, a uskoro je prebačena u veći koncentracioni logor. 15. maja 1939. godine je počela s radom u koncentracionom logoru Ravensbruk u blizini Berlina.
Nadređene je toliko impresionirala da su je nagovarali da se pridruži nacističkoj stranci kako bi mogli da joj daju unapređenje. U aprilu 1941. godine se pridružila nacistima da bi samo godinu dana kasnije postala zapovednik logora. Nadgledala je izvršavanje zadataka, a određivala je i kazne neposlušnima.
1942. godine raspoređena je u Aušvic gde je njena okrutnost dobila potpuno novu dimenziju. Iznad nje bio je samo Rudolf Hes kao zapovednik logora, a ona je kontrolisala sve zatvorenice i to ne samo u Aušvic već i po okolnim logorima.
Posebno prijateljstvo je razvila sa Irmom Grese koju je unapredila na čelo kampa za Mađarice. Svedoci pričaju da je Mandelica često stajala na vratima logora i nemo posmatrala zatvorenice kako prolaze. Kad bi neka okrenula glavu i uzvratila pogled, Marija je tražila da napusti kolonu i nestala bi bez traga.
Zatvorenici su joj uskoro dali nadimak "Zver" zbog neverojatne okrutnosti. Lično je proveravala popise zarobljenika i lično je poslala oko pola milijuna žena i dece u njihovu smrt u gasnim komorama.
"Po njenim naredbama je osnovan i Ženski orkestar Aušvica gde su devojke prisilno svirale instrumente kako bi bile pošteđene teškog rada. Morale su da sviraju u gotovo svim prilikama. Kako je to kasnije opisala preživela iz Aušvitca, Lusia Adelsberger, u svojoj knjizi: "Žene se u povratku sa iscrpljujućeg rada morale marširati u ritmu muzike. Muzika je pratila i sve događaje uključujući i obraćanje zapovednika logora ali i vešanja".
Zbog svega toga, Mandelica je nagrađena vojnim odlikovanjem. Krajem 1944. godine je prebačena u Dahau, a uskoro su i Aušvic i Dchau oslobođeni. Marija je pobegla u rodni kraj sredinom 1945. godine gde su je uhvatili američki vojnici.
U oktobru 1946. godine Amerikanci su je izručili vlastima Narodne republike Poljske gde ju je dočekalo suđenje. U Krakovu je nakon kraćeg suđenja osuđena na smrt vešanjem.
Stanisłava Rahvałova, jedna od preživelih iz logora bila je u ćeliji odmah od Mandeličine, i prevodila je razgovore između čuvara i Marije. Kasnije je pričala da je Marija pred samo vešanje tražila oproštaj. Obešena je 24. juna 1948. godine i sahranjena u neobeleženom grobu.
(Express.hr)
