Najnovije vesti

OVDE SE ŽIVOT GUBI U SEKUNDI: Nećete verovati od čega preti opasnost na ovim mestima
Foto: Printscreen Instagram

Užas

OVDE SE ŽIVOT GUBI U SEKUNDI: Nećete verovati od čega preti opasnost na ovim mestima

Planeta

Na Zemlji se nalaze brojna mjesta na kojima majka priroda pokazuje koliko zna da bude opasna. Od smrtonosnih oluja do erupcija uspavanih vulkana, opasnosti vrebaju sa svih strana.

Ali, koja je od svih smrtonosnih zona na Zemlji najopasnija? Ovo su najsmrtonosnije opasnosti podeljene prema četiri glavna elementa - vodi, vatri, vazduhu i zemlji.

Svakog dana koristimo vodu i pomalo smo već zaboravili da nas ista ta voda može ubiti. Opasne morske i rečne struje ubiju hiljade ljudi svake godine, ali ponekad te vode mogu biti i opasnije. Počnimo sa klimatskim promenama i rastom nivoa mora. Brojni svetski gradovi izloženi su realnom riziku od potapanja. Osim rasta nivao mora, opasni cunamiji prete brojnim obalskim gradovima. Maltene tri četvrtine svetskih cunamija dogode se u Tihom okeanu, ali do njih može doći na svim mestima gde postoji rizik od podvodnih potresa.

A cunamiji mogu biti neverovatno smrtnonosni. Setimo se samo 2004. godine kada je cunami ubio gotovo 300.000 ljudi u 15 zemalja nakon potresa u indonezijskim vodama. Poplave su još jedan od velikih rizika, a najsmrtonosnija je bila početkom tridesetih godina prošlog veka kada se reka Jangce izlila iz korita i ubila milione ljudi, barem prema neslužbenim procenama.

Vazduh je svuda oko nas i teško je zamisliti da nas može ubiti. Međutim, kako izolovani slučajevi trovanja ugljen-monoksidom pokazuju, vaduh može biti i nevidljivi ubica. Na nekim mestima čak i jezera mogu biti smrtonosna, ali voda je savršeno sigurna. Problem su gasovi nakupljeni u vodi.

Erupcije gasova ubijale su hiljade ljudi sve dok vlasti nisu osmislile projekte da bi bezbedno izvlačile gasove. Jezero Kivu, na granici Konga i Ruande, primer je smrtonosnog jezera koje ispušta otrovni metan.

Kivu Vat je projekat izvlačenja metana iz vode i proizvodnje električne energije stavljen u pogon prošle godine. Već tada je proizvodio dovoljno energije za 45.000 ljudi, a očekuje se da će ta proizvodnja samo rasti. Vetrovi su još jedna od opasnosti iz vazduha. Redovno čujemo da je zbog olujne bure zatvoren ovaj ili onaj most, ali vetrovi mogu biti znatno gori. Ciklon Bhola poharao je Bangladeš 1970. godine i udari vetrova do 240 kilometara na sat ubili su gotovo pola miliona ljudi.

Samo tlo po kojem hodamo relativno je tanko u odnosu na hiljade kilometara vrele magme koja nam je pod nogama. Zemljina kora sastavljena je od pomičnih tektonskih ploča i na mestima gde dolazi do podvlačenja tih ploča, najviše je potresa. Najsmrtonosniji dogodio se u šesnaestom veku u Kini kada je ubijeno oko 800.000 ljudi. I dok su gradovi na trusnom području u bogatijim zemljama relativno sigurni, najveća opasnost opet preti najsiromašnijima. Tokio može da naredi korišćenje najmodernijih materijala i tehnika, ali zato Nepal ne može a primeni ni približno jednake standarde u gradnji.

Potresi nastaju kod podvlačenja tektonskih ploča, ali kada se te ploče razmiču na površinu izlaze rastopljene stene u obliku lave iz vulkana. Afarski trougao ili Danakilska depresija mesto je gde se čak tri tektonske ploče sastaju i oblikuju Afrički rog uz obalu Crvenog mora. Prosečna temperatura kreće se oko 34 stepena Celzijusaš to svrstava taj deo Afrike među najtoplije na svetu. Ipak, čak i tamo žive ljudi. Tačnije, tamo žive plemena Afari prema kojima se i zove ta negostoljubiva dolina.

(Express.hr/BBC)

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

Pet najsmrtonosnijih lavina u istoriji

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...