Roza Šanina je na put krenula bez dozvole svojih roditelja. Bila je spremna na dug put ali to joj njie bilo teško jer je svaki dan pešačila 10 kilometara od škole do kuće.
Ipak, prešla je sama gotovo 200 kilometara pre nego što se popela na voz do Arhangelska gde se upisala na koledž.
Volela je grad, svetla, bioskope i gužvu, a bila je inteligentna i imala veliki broj prijatelja. Često se vraćala u studentski dom kada su već vrata bila zaključana, pa se pela uz pomoć konopca, koji su joj bacali prijatelji.
Kada je uvedena školarina našla je posao u vrtiću i dobila mali stan zbog posla. Do 1943. u ratu je izgubila dva brata i rešila je da se upiše u žensku snajpersku akademiju. Početkom 1944. postala je komandir voda.
Posle prvog ubistva bila je potrešena ali je kasnije očvrsnula. Njen vod je prvo tražio nemačke snajperiste, a potom oficire. Iako je komanda pokušavala da ih sklni iz direktne bitke one su često tamo išle i bez naređenja. Bila je kažnjena zbog toga ali joj se zbog zasluga progledalo kroz prste.
Evo kako je ubila jednog snajpera. Bio sakriven na drvetu a poslednji zrak zalazećeg sunca ga je otkrio. Rozi je to bilo dovoljno i sa dva brza hica, što je već postalo njen zaštitini znak, brzo ga je likvidirala.
Početkom 1945. Crvena armija je bila angažovana u istočnoj Prusiji, gde su se Nemci ukopali i borbe su bile strašne. To je bio i kraj ratovanja za Rozu. Njeno telo pogođeno minibacačkom granatom našli su dva oficira.Iako su pokušali da je spasu 28. januara 1945. je umrla u 20. godini života. Pre smrti je medicinskoj sestri rekla da joj je žao što nije uradila više.
Iza nje su ostali ratni dnevnici koji su doživeli bezbrojna izdanja posle rata.
(WarHistoryonline)
