Mata Hari, Holanđanka koja je oduševljavala parisku publiku svojim indijskim plesovima, budila je maštu evropskih boema uoči Prvog svetskog rata.
Bila je kurtizana iz vremena Bele Epok koja je ambasadore, ministre, prinčeve i generale upoznala sa umećem vođenja ljubavi. Bezbrojne priče, mnoge od njih neistinite, isprepletene su oko njezina glamuroznog i tajanstvenog života. Ali sto godina od njenog hapšenja u Parizu, 13. februara 1917., legenda o najvećoj špijunki u istoriji počinje da bledi.
Mata Hari, odnosno Margareta Gertruda Cele, uhhapšea je u ranojutarnjoj raciji u luksuznom hotelu u Parizu. Pre početka suđenja 24. juna, provela je pet meseci u ženskom zatvoru u Sen Lazareu.
Suđenje pred vojnim sudom bilo je zatvoreno za javnost. Bilo je dovoljno samo jedno ročište da je kao dvostruku špijunku proglase krivom za veleizdaju i osude na smrt.Život joj je oduzeo streljački vod u Vinsenu, predgrađu Pariza, 15. oktobra 1917. Bila joj je 41 godina.
Toliko o istorijski nespornim činjenicama o zadnjim mesecima njenog života. Ali otkako je britanska tajna služba 1999. godine otvorila njen dosije, legenda o Mati Hari sve je bleđa.
Po britanskoj tajnoj službi, za špijunku ju je regrutovao njemački konzul u Amsterdamu početkom rata. Za taj posao joj je ponudio veliku svotu. Britanci, koji su je presreli na jednom putovanju 1915. u Veliku Britaniju i temeljno je ispitali, tvrde da Nemce nije snabdevala naročito važnim informacijama. Baš suprotno, ona je nemačku ponudu smatrala tek lakom “dodatnom zaradom”.
U proleće 2014. britanska tajna služba deklasifikovala je još neke dokumente o njoj. Mata Hari, pisali su britanski špijuni, nakon hapšenja u Parizu ništa nije priznala nego je svoje islednike zasula gomilom tračeva i glasina.Vesli Vark, stručnjak za beznednost i terorizam na univerzitetu u Otavi, ide i korak dalje i tvrdi da Mata Hari nikad o politici nije mnogo znala.
U idućim mesecima će i Francuzi otvoriti svoju arhivu i mnogi očekuju da će se pokazati da je Mata Hari samo bila “žrtveni jarac” za gomilu poginulih Francuza na bojištima.Istoričar LeonŠirman, koji je umro 2003., pre smrti je tvrdio da su francuske vlasti režirale suđenje Mati Hari i da se njenim iskazom manipulisalo prema potrebi. U svojim knjigama Širman je dokazivao da je suđenje bilo čista propaganda.
Na osnovu njegovih argumenata pariski advokat Tibo de Montbrial je pre 15 godina zatražio reviziju suđenja. Zahjev je odbijen. Isto je pokušala, sa istim rezultatom, i holandska fondacija Mate Hari.
Ona je odrasla u dobrostojećoj porodici. Kći razmetljivog čoveka, trebala je da postane vaspitačica u vrtiću, ali je umesto toga prihvatila bračnu ponudu holandskog vojnog oficira, mnogo starijeg od nje.
Postala je Ledi Meklaud i pošto joj je suprug bio stacioniran u kolonijama, niz godina živela je na Javi i Sumatri i tamo naučila azijske plesove. Nakon raspada braka odselila se u Pariz.
U Gradu Svetla uzima umetničko ime Mata Hara i postaje striptizeta i skupa prostitutka. Nakon nekog vremena zanimanje za njene usluge opada pa plesačica zapada u finansijske probleme.
Tada se za nju počinju da se zanimaju razne tajne službe, svesne da se mogu da iskoriste njezinim brojnim poznanstvima. Prvo je radila za Nemce, a zatim se ponudila Francuzima. A oni će svoje dokumente o Mati Hari otvoriti tačno na stotu godišnjicu njezine smrti, u oktobru.
U međuvremenu, život te fatalne žene i ‘legendarne špijunke’ bio je dosad tema za 250 knjiga i romana i velikog broja nebrojenih filmskih scenarija.
(Net.hr)
BONUS VIDEO:
