Matis je to rekao na sastanku s drugim ministrima odbrane članica NATO u Briselu.
Američki ministar nije obrazložio kako bi Vašington mogao smanjiti svoju posvećenost ako članice NATO ne povećaju potrošnju na odbranu. Sličan zahtev je više puta iznosio Tramp. Matis je rekao da NATO mora ove godine usvojiti plan kojim se postavju ciljevi za vlade da se na vojsku izdvaja dva odsto bruto domaćeg proizvoda.
Šef Pentagona je prethodno stojeći uz generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga, rekao da su SAD posvećene NATO-u i da je alijansa "osnovni temelj SAD i cele transatlantske zajednice". Matis se rekao da "svako ko ima korist od najbolje odbrane na svetu prihvati proporcionalni udeo u nužnim troškovima za odbranu slobode".
Šef Pentagona nije komentarisao iznenadnu ostavku savetnika za nacionalnu bezbednost SAD Majkla Flina, koju je on podneo zbog kontakata sa Rusijom, kao ni šta bi promena na toj funkciji mogla da znači za američku politiku prema Moskvi.
Briga američkih saveznika povodom najnovijih previranja u Vašingtonu bila je očigledna na početku današnjeg sastanka. Međutim, u izjavama za javnost, ministri zemalja NATO nisu se obazirali na Flinovu smenu. Stoltenberg je rekao da je dva puta razgovarao telefonom s Trampom i da je dobio ista uveravanja od Matisa i američkog državnog sekretara Reksa Tilersona.
"Svi oni su i meni i liderima NATO zemalja preneli istu poruku, da će SAD ostati posvećene transatlantskom partnerstvu", rekao je generalni sekretar NATO.
SAD očekuju od saveznika da povećaju davanja za NATO tako da ona iznose predviđenih dva odsto bruto domaćeg proizvoda. Osim SAD, samo Velika Britanija, Estonija, Grčka i Poljska učestvuju u troškovima NATO sa dva odsto BDP. SAD izdvajaju za vojsku više nego sve ostale članice saveza zajedno i pokrivaju više od 22 odsto budžeta NATO.
Tramp je tokom predizborne kampanje kritikovao NATO kao "zastareo", više puta je izrazio divljenje prema ruskom predsedniku Vladimiru Putinu i zapretio je da SAD možda neće braniti saveznike koji ne ispunjavaju finansijske obaveze prema alijansi. Sve to je zbunilo evropske lidere, koji od Matisa očekuju jasne stavove.
Trampove izjave pojačale su strahove da će SAD ukinuti sankcije uvedene Rusiji posle aneksije Krima 2014. godine i podrške pobunjenicima u istočnoj Ukrajini. Brigu je podstakla i smanjena američka podrška istočnoevropskim saveznicima u blizini ruske granice koji brinu da bi mogli da postanu naredna meta Moskve.
Tramp je poslednjih nedelja donekle ublažio javne izjave o NATO.
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
Kurir TV: Zašto je MIG 35 bolji od F 35?
