Trampova administracija nastavlja politiku njegovog prethodnika u pogledu pitanja Krima. Američki ambasador Niki Hejli je poslednji zvaničnik u nizu koji je potvrdio tu činjenicu. Ona je u svom obraćanju javnosti od 2. februara istakla da SAD ne nameravaju da ukinu sakcije Rusiji dok ova ne vrati Krim Ukrajini.
"Krim je deo Ukrajine", rekla je otvoreno. Čvrst stav Vašingtona, Hejli je ponovila u obraćanju Savezu bezbednosti UN 21. februara, piše Newsweek.rs.
Taj stav je skoro identičan pozicijama na kojima je bila Obamina administracija. Bivši državni sekretar Džon Keri, napadao je Rusiju od samog početka ukrajinske krize.
"U 21. veku nedopustivo je ponašati se po ravilima pretprošlog stoleća, napadati susedne države bez ikakvog stvarnog povoda", besneo je Keri. "Rusija narušava suverenitet Ukrajine, i oglušuje se o sopstvene međunarodne obaveze." Već je spekulisano da Trampov stav po pitanju Krima oličava sveukupno povlačenje novog američkog predsednika od ranije proklamovanog spoljnopolitičkog realizma. Međutim, Krim pored toga ilustruje još jedan dugoročni problem američke spoljne politike: sposobnost da se bez uzdržavanja koriste dvostruki standardi.
Brojni američki zvaničnici su tokom perioda od nekoliko decenija stalno isticali stav da teritorijalne promene ostvarene vojnom silom ne mogu biti legitimne, i da Vašington neće trpeti takvo ponašanje. Pitanje Krima je samo poslednji u nizu takvih primera. Džordž Buš stariji je imao beskompromisno držanje u slučaju iračke invazije na Kuvajt, zbog koje je, za razliku od Obame i Trampa, čak započeo i rat. Govoreći pred Kongresom, on je taj svoj potez opravdao sledećim rečima: "Spolja instalirani marionetski režim nije prihvatljiv. Osvajanje teritorija nije prihvatljivo". Međutim, stavovi Vašingtona po pitanju sličnog ponašanja među njegovim saveznicima, sasvim su različiti. Mogli bismo da se zapitamo kada će to SAD zatražiti od Izraela da vrati Golansku visoravan Siriji. Tel Aviv ima dobre strateške razloge da tu teritoriju zadrži. Povrh svega, radi se o nespornom primeru promene granica uz pomoć vojne sile, a kasnija izraelska aneksacija novoosvojene teritorije potvrđuje da ona nikada neće biti vraćena Siriji. No, Vašington nikada nije uveo sankcije Izraelu. Naprotiv, bilateralni odnosi dveju država bili su na najvišem nivou tokom prethodnih decenija. 
Jednako upadljiva primena dvostrukih standarda u spoljnoj politici SAD se vidi i na primeru turske invazije na severni Kipar 1974. godine. Ona je bila neopravdana čak i sa strogo vojno-bezbednosnog stanovišta. Ankara je upotrebila jedan izolovani slučaj nasilja Grka nad kiparskim Turcima da bi opravdala okupaciju 37% teritorije ostrva. Iako je Vašington u početku uveo Turskoj blage sankcije, one su ubrzo ukinute i zaboravljene. Turska je tako osnovala marionetsku državu Severnog Kipra, na koji je kasnije naselila preko 100 000 svojih kolonista. Prema tome, po čemu su to ruski potezi u vezi s Krimom gori od gorenavedenih primera, dovoljno da zavrede ovako oštre sankcije? Iako je bezbednosna racionalizacija svojih poteza koju je ponudila Moskva slabija od one koju ima Izrael, daleko od toga da se radi o iracionalnom činu. Usponom anti-ruskog režima u Kijevu, Rusija je razvila opravdan strah za svoju pomorsku bazu u Sevastopolju. Povrh svega, optužbe na račun američke i evropske pomoći svrgavanju demokratski izabranog predsednika Viktora Janukoviča, daleko su od neosnovanih. Rusiji ide u prilog i činjenica da je Krim bio deo njene teritorije od 1780. do 1954. godine kada je odlukom sovjetskih vlasti predat Ukrajini. Ovaj čin u datom trenutku nije imao značajnije posledice, ali su one isplivane na površinu raspadom Sovjetskog Saveza. Danas se Rusi opravdano pitanju zašto se američki politički lideri drže jedne arbitrarne odluke komunističkih diktatora, donete u državi koja više ne postoji. Na kraju, Sjedinjene Držve i njihovi NATO saveznici su bili i sami uključeni u nasilne promene granica. NATO je 1999. vodio 78 dana dug rat protiv Srbije ne bi li od nje odvojio južnu pokrajinu Kosovo i Metohiju. Devet godina kasnije, Vašington i njegovi saveznici su zaobišli Savet bezbednosti UN podržavajući jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. Tako je stvoren presedan na koji se Rusija pozvala u napadu na Gruziju leta iste godine. Imajući u vidu sve navedene primere primene dvostrukih standarda, moralna osnova s koje Vašington u međunarodnoj politici nastupa veoma je slaba. Za trenutni čvrst stav po pitanju Krima nema ni praktičnih razloga. Američki zvaničnici moraju da prihvate činjenicu da Rusija neće vratiti Krim. Kao što ni Srbija neće vraiti Kosovo, ni Sirija Golan. Malo je verovatno da će i centralna vlast na Kipru ikada povratiti suverenitet nad severnim delom zemlje. Amerika nema nikakve korisi od insistiranja na jalovom zahtevu da Rusija vrati Krim Ukrajini. Licemerje koje Vašington ispoljava na ovom primeru, a u svetlu sličnih slučajeva u koje su njegovi saveznici, pa i same SAD upleteni, čini taj stav veoma odbojnim. Pogledajte još na portalu Newsweek.rs:TEŠKE OPTUŽBE NA RAČUN MEDVEDEVA: Otkrivena tajna imanja vredna preko 100 miliona dolaraSIRIJSKI AVION PAO U TURSKOJ: Pilot uhapšen, tvrdi da je oboren (FOTO)POHOD NA ISLAM I KINU: Da li Stiv Benon sprema Trampa za "sveti rat"
SIMBOL TOLERANCIJE IZMEĐU VERA: Ovo su dve najstarije džamije u Sjedinjenim Državama (FOTO)NEWSWEEK INTERVJU Mirko Ilić: Čitava bivša Jugoslavija se trudi da završi na strani poraženih (FOTO)
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
