Duel ove dve opcije smatrao se testom podrške za nacionalističke partije koje su sve prisutnije širom Evrope.
Zabeležena je najveća izlaznost u poslednjih 30 godina, čak 80 odsto, što je, kako smatraju analitičari, išlo na ruku proevropskim i liberalnim strankama.
Ruteova stranka izgubila je četvrtinu mesta u parlamentu, međutim, on i dalje sebe može da nazove pobednikom.
Njegova stranka sa osvojenih 33 mesta ostala je najveća u parlamentua donedavne ankete su pokazivale da bi mogao da osvoji još manje mesta, između 24 i 28.
Poslednji dani kampanje, u kojima je vođen pravi "rat izjavama" sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom, bili su ključni za privlačenje dodatnih glasača.
Kada je Holandija zabranila turskim ministrima da održavaju političke skupove na njenoj teritoriji sa namerom da prikupe glasove za referendum o promeni ustava, Erdogan i njegovi saradnici su oštro kritikovali holandsku vladu.
Ruteova zabrana za turskog ministra spoljnih poslova i ministarku za porodicu da se obrate pristalicama u Roterdamu, uticalo je na to da se pokaže kao odlučan premijer koji neće dozvoliti kampanje druge zemlje na svom tlu, što je potez koji se dopao i njegovim glasačima i populistima.
Sa druge strane, i turski predsednik Erdogan nalazi se u kampanji pred referendum koji je zakazan za 16. april i na kome će se građani izjašnjavati o tome da li podržavaju ustavne reforme kojima će se predsedniku dodeliti veća ovčašćenja.
Analitičari procenjuju da su sukob sa Holandijom i izjave koje je predsednik Turske prethodnih dana davao, uticali i na birače u Turskoj, te da je podrška za promenu ustava veća.
(Agencije)
