Tokom vremena ambicija, politika, nasleđe i trauma od ratovanja su stvorile komandante sa različitim stepenom ludila. Ovo su neki od njih.
General Daglas Mekartur
Neki ljudi se sa ludilom bore ceo život, a nekim poput generala Mekartura ono dolazi sa godinama. On je bio uvek malo paranoidan, ali propast njegovog brakai i ismevanje koje je doživeo od žene je učinilo svoje. Kada je postavljen za glavnokomandujućeg snaga UN u Koreji,već se borio sa naglim promenama raspoloženja. Sa 70 godina, njegovo zdravlje je opasno bio narušeno.Promene raspoloženja su bile nagle i išle do krajnosti, što je uticalo na negovo razumenvanje Korejskog rata. Kada je bio dobro raspoložen preuzimao je proračunate rizike, ali je često bio preterano samopouzdan pa je tvrdio da komuniste može da pobedi jednom rukom.Ali često je bio loše raspoložen i očajan ubeđen da će ga neprijatelj pregaziti i nije činio ništa. Kada se približi kinesko- korejskog granici napao je Kineze koji su uzvratili kontanapadom. Serija poraza dovela je do opkoljavanja snaga UN, o on je za poraz krivio Vašington i zahtevao korišćenje nuklearne bombe. Na kraju predsednik Truman je ipak odlučio da ga smeni sa položaja.
Ser Vilijam Erskin
Vojvoda od Velingtona je često morao da ptrihvata oficire čija je glavna zasluga što su imali dobre veze u britanskom društvu. Nijedan od njih nije bio gori nego ser Vilijam Erskin.Do trenutka kada je početo da služi pod Velingtonovom komandom, Erskin je već dva puta boravio u ludnici. Kada je saznao da će mu on biti jedan od oficira, Velington je pisao vladi ističući upravo loše mentalno zdravlje. Odogovor svakako nije bio zadovoljavajući: "Nema sumnje da je pomalo lud, ali u trenucima kad nije je dobar momak".Iako je Velington pokušavao da ga rukovodi, on je pričinjavao veliku štetu svojoj vojsci. Šaljući laku pešadiju i konjicu u pogrešnom smeru tokom bitke kod Sabugala, Erskin je sprečio Britanceda postignu mnogo veći pobedu. Nešto kasnijhe kada nije uspeo da odbrani most kod opsade Almede, pustio je da opkoljeni francuski garnizon pobegne, što je izazvalo bes VelingtonaErskin je umro nakon što je skočio kroz prozor. Kada su umirućeg generala našli na zemlji posledne reči su mu bile : "Zašto sam to uradio?"
Maršal Lebreht fon Bluker
Erskin nije jedini vojskovođa sa mentalnim problemima sa kojim se susreo Velington. Među pruskim saveznicima naišao je na maršala fon Blukera, koji je bio inspirativan lider, ali sa primetnim problemima. Bluker je tokom kasnih Napoleonovih ratova postajao sve senilniji, a oprhvavala ga je melanholija, kao i loše raspoloženje uopšte. Imao je paranoidne napade pogotovo kada su u pitanju bili Francuzi u konkretnom slučaju njegovi neprijatelji. Jedan od njih je da su Francuzi sabotirali njegovu sobu tako što su poremetili grejanje poda, te je da bi izbegao opekotine morao da hoda na prstima. Najbizarnija stvar u koji je verovao je da je ostao trudan sa vojnikom i da je dete koje nosi zapravo slon.
General Ričard S. Evel
Sa povijenimim nosem i proćelavom glavom podsećao na pticu, a on je I verovao da je jedna. Proizvodio je kreštave zvuke, i nosem probao hranu, okrećući glavu postrance kao biće koje je verovao da jeste.
General Hadžianestis
Kada je Grčka stupila u rat sa Turskom 1921. godine imenovali su njega da vodi rat. Više političar nego vojnik, on je štab smestio na svoju jahtu u Smirni kako bi mu bilo ugodno i kako bi mogao da posećuje lokalne restorane. Bio je lud i dekadentan. Umeo je da duže vreme leži mirno uveren da je mrtav. Nekada je verovao da su mu noge od stakla i da će se razbiti ako kroči van kreveta. Čak i kada je bio koliko toliko normalan pravio je nered, i njegova naređenja su upropastila grčku vojsku.Kada je grčka vlada rešila da ga smeni, šteta je već bila učinjena. Čovek koji je trebao da ga zameni general Trikupis je već bio zarobljenik Turaka i saznao je za svoje unapređenje iz novina.
(Warhistory online)
