Ubistva su u Karakasu rutinska stvar. Tokom prošle godine, ovaj grad je poneo neslavno zvanje svetske prestonice ubijanja, sa stopom od 120 nasilnih smrti na 100.000 stanovnika. To je 20 puta više od svetskog proseka. Ipak, ni tu nije reč o zvaničnim brojkama, koje venecuelanska vlada ne objavljuje već više od jedne decenije, piše Newsweek.rs. Kakve god one zaista bile, prosečan stanovnik Karakasa poznaje barem jednu osobu koja će nastradati nasilnom smrću. Po istraživanju sprovedenom prošle godine, dve trećine stanovnika Venecuele prijavilo je ubistvo koje se u njihovom kraju desilo tokom poslednjih 12 meseci. Ne možemo ih kriviti što se plaše za svoj goli opstanak. 
Venecuela nije jedina latinoamerička država koju trpi pod terorom smrtonosnog nasilja. Uprkos neverovatnom padu stope ubistava koji je zabeležen tokom nekoliko proteklih decenija, Kolumbija je još uvek jedna od zemalja s najvećim apsolutnim brojem nasilnih smrti. Njihov sused, Brazil, država je s navećim brojem ubistava na svetu, preko 56 000 godišnje. Preko 80% Brazilaca strahuje od nasilne smrti. U Centralnoj Americi situacija je slična. Trećina stanovnika Salvadora i Hondurasa prijavila je skorašnje ubistvo u svom kraju stanovanja. Širom Latinske Amerike prerana smrt sustiže mlade. Na svakih 15 minuta, jedan Latinoamerikanac, najčešće adolescent, biva ubijen. To nas dovodi do broja od 400 smrti dnevno, odnosno 140.000 na godišnjem nivou. U nekim državama kontinenta, ubistvo je glavni uzrok smrti mladih muškaraca, ispred povreda na radu, raka, samoubistva, i bolesti.
Preko tri četvrtine ubistava izvrši se vatrenim oružjem, što daleko nadmašuje svetski prosek. Paradoksalno, ovakva praksa nasilja opstaje uprkos impresivnom napretku u pogledu smanjivanja stope siromaštva, odnosno unapređivanja obrazovanja, zdravstvene zaštite, i standarda života uopšte. Stopa ubistava u Latinskoj Americi ostaje visoka u vreme kada ona opada na svim drugim mestima u svetu. Na region koji okuplja svega 8% svetskog stanovništva otpada 33% svetskih ubistava. Ukoliko stvari ostanu nepromenjene, očekuje se da će stopa ubistava skočiti sa 21,5 na 100.000, kolika je trenutno, na 35 na 100.000 do 2030. godine. Sedam država se izdvaja po ovom negativnom trendu: Brazil, Kolumbija, El Salvador, Gvatemala, Honduras, Meksiko, i Venecuela. Na njih otpada jedno od četiri ubistva u svetu na godišnjem nivou. Ni oblasti pogođene ratnim razaranjima ne mogu da se mere s navedenim pokazateljima. Između 2001. i 2014. godine u Avganistanu je stradalo 26.000 civila. U istom periodu, ubijeno je 67.000 stanovnika Hondurasa, koji ima svega jednu trećinu broja stanovnika Avganistana. Brazil je u 2015. godini prijavio broj ubistava jednak zbirnom broju smrti u sukobima u Avganistanu, Iraku, i Siriji.
Pogledajte još na portalu Newsweek.rs:POČINJE PRAVI HLADNI RAT: Američka mornarica se sprema za sukob s Rusijom na Arktiku (FOTO)OBRUČ SE STEŽE OKO AMERIČKOG PREDSEDNIKA: Evo da li Trampu zaista pretu opozivNAJBIZARNIJI PROJEKAT IKADA: Kako su Rusi nuklearnim bombama pokušali da preokrenu tok reka!ISPOVEST BOSANSKOG DŽIHADISTE: Bacili su me iz Gvantanama u BiH bez papira i novca, imao sam samo majicu
SKUPIO DOKAZE PA "ISPAO" KROZ PROZOR: Advokat ruskog uzbunjivača pao sa četvrtog sprata, sa sve kadom! (FOTO)POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
