Rezultat tog referenduma mogao bi da ima širi uticaj na sve aspekte budućnosti te države i Erdoganu obezbedi još 12 godina na vlasti.
Referendum se održava 94 godine nakon što je Kemal Ataturk osnovao modernu Tursku, a mogao bi da promeni odnose sa Zapadom, mirovne pregovore sa Kurdima i procese unutar društva.
Ukoliko pobedi na referendumu, Erdogan će imati ovlašćenje da postavlja ministre, a čitava birokratija biće centralizovana u njegovoj predsedničkoj palati.
Protivnici su zabrinuti da će novom sistemu nedostajati "balans i provere" koji su specifični za sistem SAD, koji teži ka tome da predsedništvo odvrati od vladavine jednog čoveka.
Novi sistem bio bi na snazi od novembra 2019. godine, kada bi predsednički i parlamentarni izbori bili održani u isto vreme. S obzirom na to, Erdogan bi u novom sistemu mogao da ostane na vlasti do 2029. umesto do 2024. godine.
Erdoganovi borbeni govori nikada se nisu ticali mogućeg negativnog ishoda referenduma, a on nijednog momenta nije razmotrio svoju budućnost.
Negativan ishod bio bi veliki udarac za njegov status svemogućeg vladara u Turskoj, navode agencije.
U slučaju lake pobede, Erdogan bi mogao da nađe samopouzdanja i da se odlučno udalji od evropskih integracija i pokaže da Turska može da stvori alternativna strateška partnerstva, uključujući i sa Rusijom.
Erdogan je prvi turski predsednik koji je započeo mirovne pregovore sa zakonom zabranjenom Kurdskom radničkom partijom (PKK), što je rezultovalo obustavom vatre.
Pobeda bi značila da nije isključena opcija da će Erdogan ponovo otvoriti dijalog sa Kurdima.
