"Ono što se računa jeste da je predsednik Redžep Tajip Erdogan pobedio i da će moći da vlada pomoću novog, autarkičnog predsedničkog sistema", navodi večeras atinski list na svom sajtu. Međutim, piše dalje, "ne mogu se ignorisati mala razlika u glasovima (za i protiv izmene Ustava), prigovori opozicije i poraz koji je Erdogan pretrpeo u velikim gradovima".
"Već samo pogled na mapu rasporeda glasova jasno pokazuje dve Turske - jednu primorsku, velikih urbanih centara i Kurda, i drugu u kojoj je sva ostala zemlja".
"Posle referenduma Turska se lako može naći na pragu građanskog rata", a "za megalomaniju Sultana nema sigurnosnog ventila", smatra grčki list. Optimisti se nadaju da Erdoganova tek marginalna prevaga na referendumu "može uticati da on bude umeren i razuman", ali "nedavna zbivanja bi trebalo da su uverila sve da ga svaki nepovoljan događaj gura u sve autarkičniju vladavinu, a mnogo puta i u paranoju", piše u komentaru.
"Evropski i američki zvaničnici su hteli njegovu čistu pobedu, ne zato što im je simpatičan, ili što se s njim lako sporazumevaju, nego jer strahuju od destabilizacije Turske, međutim to će, kako sve ukazuje, biti glavni scenario narednih godina", zaključuje komentator "Katimerinija".
Nemački ministar spoljnih poslova Zigmar Gabrijel rekao je večeras da će biti važno "da se zadrži hladna glava" bez obzira na ishod turskog referenduma o izmeni Ustava kojom se povećava moć predsednika te zemlje. Gabrijel je u kratkoj izjavi rekao da je dobro što je žučna referendumska kampanja završena.
Tokom kampanje je bilo dosta tenzija između vlada Turske i evropskih zemalja, pre svih Nemačke i Holandije, zbog zabrane turskim političarima da učestvuju u tim zemljama na skupovima podrške ustavnim promenama na referendumu. Gabrijel je rekao da će rezultat referenduma, kako se i očekivalo, verovatno biti tesan.
"Kakav god da bude glas turskog naroda na kraju, treba da ostanemo hladne glave i da budemo smireni", rekao je šef nemačke diplomatije. U Turskoj je danas održan referendum na kojem je oko 55,3 miliona Turaka odlučivalo o uvođenju predsedničkog sistema u toj zemlji, odnosno davanju znatno veće moći turskom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu koji bi u tom slučaju mogao da ostane na vlasti do 2029. godine.
Na osnovu 97 odsto prebrojanih glasova, 51,4 odsto građana Turske glasalo je za ustavne promene, odnosno uvođenje predsedničkog sistema, dok je 48,6 odsto Turaka glasalo protiv, javila je turska državna agencija Anadolija.
