U vreme kad je otkrivena, "gospođa Rajan" je živela kao supruga električara u Maspetu, delu Kvinsa, gde su je svi znali po čistunstvu, prijateljskom ponašanju i finim kolačićima. Kad su je deportovali 1972, komšije od šoka nisu mogli da veruju da je ta simpatična ženica ogavni ubica.
Preživeli iz koncentracionog logora Majdanek u Poljskoj svedočili su o njenim zverstvima - između ostalog kako je bičevala žene do smrti, hvatala decu za kosu i vitlala njima po vazduhu do kamiona koji su ih prevozili u gasne komore i vojničkim čizmama gazila starije žene dok ih bukvalno ne satre svojim vojničkim čizmama. Zvali su je Gaziteljka. Pa ipak, na kraju maratonskog procesa (pet i po godina) 1981. je osuđena za samo dva ubistva; većina svedoka bila je mrtva, a ono malo preživelih teško se sećalo zla koje je razum potiskivao.
Hermina Braunštajner rođena je u Beču 1919. Otac joj je bio mesar, a porodica stroga katolička. Nacizam je prihvatila kad se zaposlila u vazduhoplovstvu, a sama se prijavila za rad u koncentracionom logoru 1939. i to da zbog veće plate. Iz Ravensbruka je prebačena u Majdanek 1942, gde je dve godine sejala teror. Zatim je pobegla u Beč i uhapšena je 1946. Suđenje je bilo sumrak pravde i prava: za niz ubistava i čedomorstava osuđena je na samo tri godine robije, koje nije ni odležala jer je oslobođena zbog dobrog vladanja.
Radila je po restoranima i hotelima, a u jednom od njih upoznala je Amerikanca, građevinskog radnika. Iskoristila je priliku, udala se za njega i preselila se u Ameriku, gde niko nije znao ko je ona. Muž ponajmanje.
Lovac na naciste Simon Vizental pisao je u knjizi "Pravda, a ne osveta" kako su mu prišle tri žrtve iz Majdaneka, koje su mu pričale o surovoj Gaziteljki iz logora. Jedan od njegovih pomoćnika uspeo je da joj uđe u trag. U junu 1964. draga gospođa Rajan priznala je da je ona Hermina Braunštajnter iz Majdaneka, ali je protestovala da je već odležala svoje u Austriji. Muž je bio šokiran kad je saznao s kim se oženio.
"Ovo je kraj svega za mene", mrmljala je Gaziteljka sebi u bradu. Američko državljanstvo joj je oduzeto jer je lagala da nije kažnjavana. Kažu da ni u američkom ni kasnije u nemačkom zatvoru ni reč nije progovorila s drugim robijašicama. I opet se izvukla: 1996. je oslobođena iz zdravstvenih razloga. Umrla je tri godine kasnije u lepoj starosti - imala je 79 godina.
(Express.hr)
