Tužioci, lekari i zvaničnici zaduženi za ove domove kažu da strahovito pothranjene dece ima po celoj Belorusiji, a da su mnogi od njih bukvalno na ivici smrti: među njima ima tinejdžera teških samo 15 kilograma, a vrhunac užasa je jedna 20-godišnjakinja, koja ima samo 11,5 kilograma!
Fotografije iz domova za nezbrinutu decu u Minsku podsećaju na skandal sa siročadi u Rumuniji početkom devedesetih godina prošlog veka, a neke su toliko potresne da uredništvo Gardijana nije htelo da ih objavi.
Beloruske vlasti započele su istragu koja treba da utvrdi kako su deca dovedena u stanje životne opasnosti. Tužioci kažu da su mališani žrtve zanemarivanja i loše ishrane, a nekoliko direktora tih domova je otpušteno. Mnoga od te dece su ometena u razvoju.
"Ova deca nikad nisu hodala. Stalno su u krevetu. nemaju mišiće. Nogice su im kao čačkalice prekrivene kožom. Takvo dete nikad neće ustati i hodati bez obzira na to da li ima posebnu ishranu. Tako da je za našu instituciju najvažnije da je takvo dete čisto, suvo, naranjeno i na vreme medicinski zbrinuto, kaže Ela Borisova, direktorka Doma za nezbrinutu decu "Červen".
Skandal je izbio na videlo kad je jedan pedijatar pozvao novinare na dobrotvornu fudbalsku utakmicu, na kojoj su se skupljala sredstva za posebnu ishranu pothranjenih pacijenata. Fotografije dece koja su samo kost i koža, koje je objavio magazin Imena, šokirale su Beloruse. Revoltirani ljudi komentarisali su da fotografije kao da su napravljene u nemačkim koncentracionim logorima.
Domovi za nezbrinutu decu nisu dali jasan odgovor na to zašto su deca sablasno mršava. U nekima kažu da njihovi štićenici prosto ne mogu da zadrže u sebi normalnu hranu, a novca za posebnu ishranu nema. U drugima se pravdaju da ovakva deca nikad neće biti normalno uhranjena, bez obzira na ishranu. Vlasti na njih i ne obraćaju pažnju, a birokratske zavrzlame dodatno otežavaju situaciju.
Mnogi lokalni lekari pokušavaju da prikupe novac, ali bezuspešno.
"Pokušali smo da organizujemo festival, ali niko nije došao", kaže Aleksij Momotov, pedijatar zaposlen u jednom sirotištu u Minsku. Ali Vjačeslav Klimovič, direktor jednog doma za nezbrinutu decu, kaže da su deca sama kriva za to što su neuhranjena.
"Razloag za to što ne dobijaju na težini nije u pothranjenosti, nego u psihološkom stanju te dece. Mozak im ne funkcioniše i tu nema pristupa. U njima se odvijaju potpuno drugačiji procesi", kaže on. Baš taj stav mora da se promeni, upozoravaju lekari.
"Možemo da pomognemo svakom detetu ako nam je glavni cilj da poboljšamo kvalitet njegovog života", opominje pedijatar Pavel Burikin.
(Gardijan)
