Mladi pukovnik Gadafi i njegove kolege iz vojske izvršili su vojni udar, ukinuli monarhiju i proglasili Libijsku Arapsku Republiku. Narod ga je dočekao s oduševljenjem. Dva puta su neuspelo u prvoj godini vladavine pokušali da ga svrgnu.
Poslednja obraćanja ubijenog Gadafija takođe su zaintrigirala svet jer nije reč o običnim porukama javnosti, već o šokantnim ‘proročanstvima’ koje je svet ignorisao, sve do sada kada se sve što je rekao, nije ispunilo. Gadafi je svoje jezivo proročanstvo o Evropi izneo u svom poslednjem intervjuu 2011. godine, kada su naoružani pobunjenici uz podršku NATO granata vodili rat protiv njega.
"Slušajte me sad, vi ljudi iz NATO! Bombardujete zid koji stoji na putu migrantima iz Afrike prema Evropi i teroristima Al Kaide. Taj zid je Libija. Vi ste ga razbili. Vi ste idioti, i gorećete u paklu zbog hiljada i hiljada migranata iz Afrike. To će biti tako. Ja nikada ne lažem. Ne lažem ni sada", napisao je Gadafi u otvorenom pismu 2011. nekoliko meseci pre nego što je mučki ubijen. Nekoliko godina posle, to se i dogodilo.
Sada vam donosimo njegovu poruku radnicima širom sveta povodom Prvog maja 1982. koja ukazuje na jednu zanimljivu stvar. Gadafi je itekako znao što se događa sa svetom, a postoji i velika mogućnost da je njegov otpor globalistima i ‘diktatorima’ iz sene presudio njegovom životu:
"Danas slavimo Prvi maj, Međunarodni dan radnika – ali pravi ‘dan radnika’ bitće onaj kada se svi radnici sveta oslobode robovlasništva i kada postanu partneri, a ne zaposleni koji rade za plate. To će biti Međunarodni dan radničkog oslobođenja i zaista će zaslužiti da bude slavljen šitom sveta.
Kakvo značenje ova proslava danas ima, kada se radnici u svakom delu sveta i dalje moraju pokoravati platama koje kontrolišu njihove živote i njihove slobode? Da li osoba zaista može imati slobodu ako je prisiljena robovati nekom drugom? Da li postoji ikakav smisao u životu čoveka, ako su sve njegove materijalne i esencijalne potrebe, dnevna i mesečna primanja, pa i život njegove dece – u rukama nekog drugog?
Sloboda čoveka ne može biti kompletna sve dok on nije emancipovan od svih oblika izrabljivanja i pritiska, bez obzira iz kojih pravaca dolazili. Sloboda može nastupiti tek onda kada je pojedinac u potpunoj kontroli nad svim svojim potrebama, jer nikada neće moći da bude slobodan sve dok je barem jedna od tih potreba u rukama nekog drugog.
Prava revolucija eliminiše sve forme izrabljivanja na kojima su izrabljivačka društva izgrađena, uključujući i libijsko društvo u ovom trenutku. Osnove eksploatacije koje libijskom stanovniku danas uskraćuju slobodu moraju biti uništene.
Braćo… revolucija nije vojni udar, niti preuzimanje političkih funkcija od jedne skupine kako biste ih predali drugoj, prava revolucija prokazuje osnove represije nad društvom i uklanja ih. Ona napada bastion eksploatacije i uništava ga, to je prava revolucija. Revolucija prokazuje represiju po pitanju kontrole sredstava proizvodnje, kao i nepoštene odnose među ljudima – revolucija uništava te odnose, samo to je prava revolucija.
Svaki pokret promene koji samo preuzima fotelje moći od druge grupe, razbacuje se sa sloganima i ostavlja koren izrabljivanja u društvu netaknut – to je fašistički puč, pokret ograničene svrhe, pokret bez istorijskog uticaja na život ljudi.
Svuge čovek žudi za slobodom i spreman je umreti za slobodu. Celu svoju istoriju ljudi se bore za slobodu, kako bi mogli živeti u sreći, jer da bi čovek bio srećan, pre svega mora biti slobodan. Čovek se mora boriti protiv onih koji ga porobljavaju – mora biti slobodan u životu, slobodan da jede šta želi, da se oblači kako želi, slobodan da živi kako želi… to je slobodan čovek koji živi u sreći.
Širom sveta imamo reformativne i površne pokušaje da se zadovolje radnici, da im se da ponešto participacije u upravljanju ili vlasništvu, da im se daje deo profita ili da im se poviše minimalne plate. Svi ti pokušaji su jedna obična iluzija i na kraju cilj je prevariti radnike".
(dnevno.hr)
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
Kurir TV Vesti 05.05.2017: Kada će biti iseljeni migranti iz centra Beograda
