Jedna od najlegendarnijih oružja koje je ikada napravljeno nastalo je nakon sovjetskih iskustava u Drugom svetskom ratu, kada pešadija Crvene armije nije imala odgovor na invaziju nemačkih tenkova.
Jednostavni i efikasni ručni minobacač RPG-7 postao jedan od najefikasnijih protivtenkovskih oružja u posleratnom periodu. RPG je postao simbol revolucije ali terora, upotrebljavan kako od strane vojski, tako i gerilaca od Berlina do kambodžanskog Pnom Pena.
Sovjetski Savez u Drugom svetskom ratu imao je ozbiljan problem: nije imao efektivno ručno protivtenkovsko oružje koje bi koristila pešadija. Sovjetska armija je imala u jednom trenutku i milion pešadinaca, ali oni nisu mogli da se brane od nemačkih oklopnih divizija.
Razvoj protivtenkovskih oružja značajno je poboljšao šanse pešadije da zaustavi oklopni napad.
Nemačka vojska je bila prva koja je imala protivtenkovsko oružje koje su mogli da nose ljudi. Radilo se o "pancerfaustu", odnosno cevi sa bojevom glavom koju je izbacivalo barutno punjenje. Ranije verzije su mogle da prodru u oklop debljine 140 milimetara, a konačna verzija "pancerfaust 250", dopunjen je lansirnom cevi i pištoljem.
Sovjeti su na osnovu njihove, razvili svoju verziju nazvavši je RPG-2 (raketni pogon za granate). RPG-2 ušao je u servis sovjetske armije 1949. godine i imao domet od 150 metara, a mogao da probuši oklop od 180 milimetara. To omogućava čak i neiskusnim regrutima da unište najnovije NATO tenkove, uključujući američki "M26 peršing" i britanski "senturion" i to sa lakoćom. RPG-2 se puno izvozio u inostranstvo, a koristile su ga čak jedinice Vijetkonga tokom rata u Vijetnamu.
RPG-2 je dobio poboljšanu verziju RPG-7 1961. godine. RPG-7 je imala nešto bolji opseg: 200 metara naspram 150 metara daljine. Za razliku od RPG-2, koji je imao jednostavan mehanički nišan, nova verzija je imala PGO-7 snajperski nišan, koji je imao uvećanje od 2.8 puta. Bio je stabilniji a mogao da probija oklop od 260 milimetara debljine, pa čak i 300 sa poboljšanom PG-7M bojevom glavom.
RPG-7 je uneo novi koncept u protivtenkovska oružja. RPG-7D dizajniran je za padobrance, a razdvojen je na dva dela da bi se lakše manipulisalo sa njim u vazdušnom transportu.
Sovjetska armija je RPG-7 koristila u svakoj četi, pa je svaki tim od šest do devet pešadinaca imao jednog pucača RPG-a kao i pomoćnika.
Zahvaljujući velikodušnoj podršci Sovjetskog Saveza gerilcima i revolucionarnim pokretima širom sveta, RPG su koristili u Centralnoj Americi, jugoistočnoj Aziji, sukobima širom Afrike i Bliskog istoka. RPG su čak koristili frakcije nemačke Crvene armije u pokušaju atentata na američkog generala, kao i Irska republikanska armija protiv vojske Velike Britanije u Severnoj Irskoj.
RPG-7 je zamenjen poboljšanim modelom RPG-16 sedamdesetih godina. Najnoviji RPG-29 počeo je da se koristi u poslednjim danima Sovjetskog Saveza 1991. godine i u prvoj liniji ruske kopnene vojske je i danas. RPG-29 je standardni antitenkovski minobacač koji se može koristiti i za napade na bunkere i utvrđenja.
Sovjetska iskustva u Drugom svetskom ratu digla su imperativ protivtenkovskog oružja na svim nivoima. I dok tenzije između SAD, NATO i Rusije rastu, vojni planeri treba da imaju na umu da čak i ruska laka pešadija može biti izuzetno opasna za oklopne jedinice.
NE PROPUSTITE
(Kurir.rs/National interest)
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
(KURIR TV) SILA 16 epizoda: Jurišnici supersila - bradavičasta svinja protiv vrane!
