Svaki peti Rus povezan je sa britanskom kraljevskom kućom Vindzora, a tako velika raširenost plemenitih gena među Rusima može se pripisati obimnim krvnim vezama između plemstva carske Rusije i evropske aristokratije, kao i društvenog haosa koji je uključivao Rusku revoluciju pre sto godina.
Ruska genetička istraživačka kompanija "Genotek" iz Moskve nedavno je otkrila je da je otprilike jedna petina svih Rusa u genetskom srodstvu sa dinastijom Vindzora, vladajućom dinastijom Velike Britanije. Istaknute istorijske ličnosti su takođe u srodstvu sa kraljicom Elizabetom Drugom, uključujući Nikolaja Drugog, poslednjeg cara Rusije, i Mariju de Mediči, kraljicu Francuske koja pripada proslavljenoj bogatoj dinastiji Medičijevih iz severne Italije.
Istraživanje se zasniva na analizi genoma ruskog naroda i pripadnika istaknutih evropskih dinastija iz prošlosti i sadašnjosti. Raskidanje lanca DNK je pokazalo da oko 20 odsto savremenih Rusa deli istu haplogrupu kao članovi dinastije Vindzor, što znači da su nosioci ispitivanih uzoraka imali zajedničke pretke pre nekoliko vekova.
"Pre tri godine uradili smo DNK analizu Vladimira Žirinovskog, jednog od istaknutih savremenih političara i javnih ličnosti Rusije, i rezultati su pokazali da on ima zajedničke pretke sa Napoleonom i Ajnštajnom. Jedna od haplogrupa Žirinovskog E1b1b1 veoma je interesantna — ona se nalazi se i u DNK Adolfa Hitlera, Vlada Cepeša (poznatog kao Drakula) i Benita Musolinija", rekao je Valerij Ilinski, direktor "Genoteka".
Istraživači su analizirali uzorak od 2.500 genoma širom Rusije i Ukrajine, uključujući i gradove kao što su Moskva, Sankt Peterburg, Ekaterinburg, Soči, Krasnodar, Rostov na Donu, Vladivostok, Novosibirsk, Simferopolj i Kijev. Gotovo polovina uzoraka genoma bili su muški genomi.
Sa majčinske strane, većina savremenih Rusa pripada mitohondrijskoj grupi (haplogrupi) H, koja se najpre pojavila među narodima Bliskog istoka i jugoistočne Azije pre oko trideset hiljada godina. Potom su nosioci te haplogrupe migrirali u Evropu, otprilike pre dvadeset, dvadeset pet hiljada godina. Danas nekih 41 odsto Evropljana deli tu haplogrupu.
Upravo ta haplogrupa bila je ta koja je istraživačima omogućila da otkriju krvne veze između 20 odsto Rusa i engleske kraljice Elizabete Druge, zajedno sa Marijom de Mediči, između ostalih istaknutih ličnosti. Otkriće pokazuje da su etnički Rusi genetski Evropljani, pošto je procenat neevropske DNK koji je pronađen među dobijenim uzorcima neznatan.
Nalazi studije takođe pružaju dodatne dokaze o bliskijim vezama između Rusa i drugih naroda severne Evrope. Poslednji ruski car, Nikolaj Drugi iz dinastije Romanovih, bio je blizak rođak mnogih evropskih monarha sa početka dvadesetog veka, uključujući i nemačkog cara Vilhelma Drugog iz dinastije Hoencolern i monarha dinastija Saks-Koburg-Gota, Hanover i Vindzor.
Većina plemstva carske Rusije imala je krvne veze sa dinastijom Romanovih ili dinastijom Rjurkovič, koji su direktni potomci vikinških osvajača, čije je prisustvo bilo značajno u Rusiji u desetom veku, u Engleskoj u jedanaestom veku, kao i u Francuskoj i u Siciliji u tom periodu.
Posle Boljševičke revolucije i društvenog haosa koji je kasnije usledio, ovi genomi su se veoma proširili među ruskom populacijom, što objašnjava njihovo prisustvo u 20 odsto savremenih Rusa.
U međuvremenu, sa očeve strane, 25 odsto savremenih Rusa deli haplogrupu R1a1, koja se pojavila pre oko deset hiljada godina u severnom kaspijskom regionu. Ta haplogrupa se takođe nalazi u DNK Fransisa Drejka, engleskog pomorskog istraživača, trgovaca i brodovlasnika iz šesnaestog veka, kao i u DNK kralja Vilema Aleksandra, vladajućeg monarha iz Holandije.
Ranije istraživanje Genoteka pokazalo je da samo 16,2 odsto savremenih Rusa nosi genome prvobitnih naroda koji su naseljavali srce Rusije pre mnogo vekova. Približno 19,2 odsto savremenog ruskog genoma slično je onima kod Ukrajinaca i Belorusa, dok oko 13,1 odsto dele Rusi i Finci, a još 6,3 odsto ruske DNK su genomi tipični za Mađare.
NE PROPUSTITE
Kurir.rs/Sputnjik Srbija
Foto: AP
