Aleksandar Aleksandrovič Zinovjev bio je poznati ruski filozof, sociolog, esejista i književni satiričar koji je kritikovao Staljina podjednako kao i zapadnu demokratiju.
Zinovjev je bio jedan od najvažnijih sovjetskih disidenata iz vladavine Staljina sve do režima Leonida Brežnjeva.
Uprkos tome što je bio član KPSS, Zinovjev se nikada nije slagao sa politikom SSSR-a. Godine 1977. sovjetske vlasti oduzele su mu državljanstvo i bio je prisiljen da napusti svoju domovinu. Prema njegovim rečima, za njega je to bilo najveća kazna i prokletsvo. Proteran iz SSSR-a otišao je u Minhen, tadašnju Saveznu Republiku Nemačku. Tamo ostaje sve do 1999. godine, kada je porodica odlučila da se vrati u svoju domovinu Rusiju.
Neposredni razlog za njegov povratak u Rusiju je bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije od strane NATO-a. Međutim, osnovni razlog za njegov povratak je potpuno razočarenje nivoom demokratije na zapadu.
Zinovjev je od 1954 do 1976 bio profesor na Moskovskom državnom univerzitetu, da bi kasnih šezdesetih godina prošlog veka protiv njega bio pokrenut čitav proces kako bi mu osporili naučne i političke radove. Iz Sovjetskog Saveza je proteran 1978. godine, nakon što su mu oduzete titule profesora i doktora. Neposredni povod za njegovo proterivanje je bio njegova antisovjetska knjiga "Razjapljene visine", objavljena u Lozani 1976. godine.
U Minhenu radi kao profesor na lokalnom univerzitetu, a predaje i na mnogim drugim univerzitetima širom sveta. Bio je i član Finske akademije nauka i Akademije nauka Italije.
Zinovjev je poznat po svojim antistaljinističkim stavovima. Kao student filozofije, on je otvoreno manifestovao svoje neslaganje sa Staljinovom politikom. Zbog takvih stavova je i uklonjen sa Moskovskog državnog univerziteta. Međutim, bez obzira na antistaljinističku reputaciju on je na kraju bio proglašen staljinistom! Naime, posle smrti Staljina u SSSR-u je bio trend da se kritikuje Staljin i njegov kult ličnosti. Međutim, u trendu kritikoavnja mrtvog Staljina Zinovjev je stajao po strani.
Na pitanje o razlozima za takvo ponašanja, Zinovjev je kratko odgovorio da sadašnji predmet kritika situacije u SSSR-u treba da budu oni koji su u tom trenutku na vlasti, jer mrtvi i kada bi želeli, ne mogu da odgovore. Na kraju, on je istakao Zinovjev, da je ocenu Staljina dao dok je ovaj bio živ. To je bilo dovoljno za birokratski aparat da ga proglasi staljinistom, odnosno antistaljinističkog stalinistu, jer niko nije mogao da porekne da je prethodno bio antistaljinista.
Tako je na neobičan način i preko noći, Zinovjev "promovisan" u staljinistu. Uskoro, on je smenjen je imao na Univerzitetu u Moskvi. Krajnji rezultat je bio njegov izgnanstvo u Nemačkoj.
Razočaran odnosima koji su vladali u SSSR, Zinovjev uskoro biva razočaran i vrednostima na kojima počiva zapadna civilizacija, a posebno ona u kojoj sve više dominiraju ekonomski i politički interesi SAD i njihove vrednosti. Iako mu je bilo omogućeno da predaje na mnogo zapadnih univerziteta i slobodno objavljuje svoje knjige, Zinovjev je došao do zaključka da je i zapadni sistem totalitaran i nedemokratski, kao i sistem koji je vladao u SSSR.
Dominantan model upravljanja na Zapadu Zinovjev je zvao demokratski totalitarizma ili totalitarna demokratija. Za njega je krajnji cilj bio vladanje širom sveta. Kao sredstvo u ostvarenju ovog cilja u SAD se stvara posebna vrsta ljudi - zapadoidi. Zapadoidi su obični američki građani i imaju dve važne karakteristike: ne misle ali osećaju. Smatrao je da SAD, preko svog propagandne mašinerije, mogu da stvore nemisleća i bića bez emocija.
Međutim, odlučili su da stvore nemisleća ali emotivna bića, jer sa emocijama se lakše manipuliše, posebno ako nisu u pratnji kritičkog mišljenja. Osim toga, Zapad formira naddruštvo i nadržavu koji su iznad nacionalnih interesa bilo koje zemlje osim u funkciji ekonomskih interesa SAD. Taoci ovih depersonalizovanih nadtela nalaze se i u zemljama Evropske unije. Naizgled svaka od ovih zemalja ima nacionalni suverenitet, a suštinski njih rukovode nadtela.
Na kraju, iza ideje globalizacije leži ideja amerikanizacije. Ubrzo nakon bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije juna 1999. godine, Zinovjev se vratio u Rusiju uveren da je demokratija nestala sa Zapada. Između ostalog, odlučno se borio protiv postojanja Haškog tribunala, s obzirom je smatrao da je sredstvo vladajućih sekularnih struktura, a u isto vreme stajao je u odbranu Sadama Huseina.
(Kurir.rs/Wikipedia)
Foto Printscreen Youtube
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
KURIR TV) SILA 20 EPIZODA: Raketni sistem koji je oborio američki ponos F - 117A!
