Pre revolucije u Ruskom Carstvu proizvodile su se različite vrste piva uglavnom prema zapadnim standardima: Venskoe (Beč), Munhenskoe (Minhen), Pilsener (Plzen), Bavarskoe (Bavarska), Klumbahskoe (Klumbah), Bogemskoe (Bohemija). Posle 1917. godine, "buržujska“ imena za pivo zamenjena su sovjetskim. Na primer, Venskoe je postalo Žigulevskoe (Žiguli), Pilsener – Ruskoe, a Minhensko – Ukrainskoe.
Osam osnovnih tipova piva, svako sa različitim procentom alkohola, proizvođeno je u SSSR-u: Žigulevskoe, Ruskoe, Moskovskoe, Ukrainskoe, Leningradskoe, Porter, Martovskoe i Karamelnoe.
U sovjetskim republikama su se takođe pravili posebni lokalni brendovi, kao na primer Bakinskoe specialnoe (Baku), Jerevanskoe temnoe, Minskoe, Ferganskoe i mnogo drugih. Ukupno preko 350 vrsta piva proizvodilo se u Sovjetskom Savezu. "Naravno, mnogo brendova kopiralo se uzajamno“ objašnjava Pavel Jegorov.
U Sovjetskom Savezu bilo je dostupno flaširano i točeno pivo. Flaširano se obično pilo kod kuće za vikend. Ukoliko bi neko želeo točeno pivo, morao ga je kupiti na kiosku, kojih je bilo praktično svuda. Leti je služeno hladno, a zimi vruće pivo. Sovjetski građani mogli su da pivo kupe i na štandovima uličnih prodavaca, sličnim onima na kojima se točio kvas.
Pivo se kupovalo uglavnom ujutro, pošto su se prodajni punktovi zatvarali u drugoj polovini dana. Ljudi su bili spremni da sa posudama raznih dimenzija i oblika dugo stoje u redu da dobiju sveže pivo. Dok su stajali u redu ljudi su obično grickali suvu ribu.
Sovjetski građani koji nisu želeli da piju pivo na kiosku nosili su ga kući. Uz pivo se obično služio suvi šaran. Onaj ko je želeo nešto jače u pivo je dodavao votku. Mešavina piva i votke bila je poznata kao Jorš (grubi) koktel.
Barovi u SSSR-u počeli su da se otvaraju u sedamdesetim. Sama reč „bar“ bila je inovativna, zvučala je tako zapadno. U ovakvim simpatičnim mestima služeno je točeno pivo, hrana tipična za barove, a oni koji su imali sreće ponekad su mogli da naruče i američke cigarete. Tokom anti-alkoholne kampanje, sprovođene sredinom 80-tih godina, barovima je bilo dozvoljeno da i dalje toče pivo, koje smatrano manjim zlom od votke.
Bavarsko pivo proizvedeno u ruskoj pivari. Izvor: Vladimir Velengurin/TASS Bavarsko pivo proizvedeno u ruskoj pivari. Izvor: Vladimir Velengurin/TASS
Kada je postojalo samo nekoliko vrsta piva u zemlji, ono se prodavalo sveže, sa kratkim rokom upotrebe. Iz ovog razloga uglavnom su lokalni proizvođači prodavali pivo u gradu, a neki drugi brend nije bilo lako pronaći.
Piva u limenkama gotovo da nije bilo. Tek sredinom sedamdesetih, u susret letnjoj olimpijadi u Moskvi, proizvođeno je pivo Zolotoe kolьco (Zlatni prsten) u limenkama. Međutim, pošto je metal tada bio veoma skup, proizvodnja piva u limenkama posle olimpijade ubrzo je obustavljena.
U Sovjetskom Savezu moglo se kupiti pivo iz "bratskih“ zemalja, kao što su Poljska i Čehoslovačka, ali u ograničenim količinama. Uvozno pivo postalo je dostupnije tek kada je pala "Gvozdena zavesa“, a mnogi svetski poznati brendovi počeli su da se po licenci proizvode u ruskim pivarama. Ipak, Žigulevskoe je i dalje najpopularnije pivo u Rusiji.
NE PROPUSTITE
(Kurir.rs/ Ruska reč)
Foto: Profimedia
