Predsednik SAD Donald Tramp potpisao je zakon o sankcijama Rusiji, Iranu i Severnoj Koreji. Zakonom je proširen paket sankcija koje su SAD već uvele Rusiji pre tri godine zbog krize u Ukrajini, a ovog puta razlog je bio navodno mešanje Kremlja u predsedničke izbore u Americi krajem prošle godine.
Zakon koji je Tramp potpisao limitira njegove mogućnosti da ublaži sankcije bez odobrenja Kongresa, a nove sankcije odnose se na one koji:
- podrivaju sajber-bezbednost SAD u ime Rusije
- ulažu određene svote novca u ruski energetski sistem
- imaju "značajne transakcije" sa ruskim obaveštajnim službama (ova odredba stupa na snagu za šest meseci)
- čine ili pomažu kršenje ljudskih prava
- čine "značajnu korupciju"
- pružaju podršku i naoružavaju sirijsku vladu
- investiraju ili olakšaju investiranje veće od deset miliona dolara u privatizaciju u Rusiji u periodu od jedne godine u kojoj bi neko od vladinih zvaničnika stekao protivpravnu korist.
Zbog čega su sankcije uvedene?
Sankcije su prvi put 2014. godine uvele zajedno EU i SAD zbog kako je navedno, okupacije, a potom i aneksije Krima. Sankcije su bile usmerene ka određenom broju pojedinaca kojima je zabranjen ulazak u zemlje koje su sankcije uvele, zamrznuta im je imovina i ograničena poslovna aktivnost. Na meti su bili ljudi iz bliskog okruženja Vladimira Putina, ali i velike kompanije poput "Rosnjefta" i firmi za prodaju oružja.
Sankcijama se pored SAD i zemalja EU pridružila i Kanada u martu 2014. godine nakon referenduma na Krimu na kome se odlučivalo da li će se poluostvo pripojiti Rusiji ili ne. Spisku zemalje koje su tada uvele sankcije Rusije u narednim mesecima pridružili su se i Japan, Australija, Švajcarska i Norveška.
Izvoz gasa u Evropu uzrok je brojnih aktuelnih problema. Nakon dugogodišnjih previranja između Rusije i Ukrajine, tok Severna svetla, koji je bio glavni cevovod za dopremanje gasa do zapadne Evrope, konačno je zatvoren 2015. nakon što je Ukrajina odbila da plati isporuke. Zakonom koji je Tramp potpisao u sredu, proširen je paket sankcija donetih tri godine ranije, ali ovog puta povod je bilo navodno mešanje Rusije u predsedničke izbore prošle godine.
Koliki je efekat na rusku ekonomiju?
Kada je o tome reč, mišljenja su podeljena, ali čini se da je veći uticaj imao pad cene nafte. U maju MMF je objavio da Rusija izlazi iz recesije nakon dve godine i da se ove godine očekuje rast od 1,4 odsto. Godinu dana nakon uvođenja sankcija, procene su bile da bi one mogle da dovedu do pada ruske ekonomije od čak devet odsto. Rusija je 2014. godine odgovorila zabranom uvoza hrane, pa su sankcije u trgovini dovele do pada i kod nekih zemalja EU.
Ono što je zanimljivo, EU ovog puta ne gleda blakonaklono na nove sankcije Rusiji. Brisel smatra da će sankcije kazniti zemlje koje su samo zainteresovane za sopstvenu energetsku bezbednost, a najoštrija je bila Nemačka koje tvrdi da zakon krši međunarodno pravo.
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
SILA 23. epizoda: Ruski čuvar Crnog mora - raketni sistem Bal-E
Kurir.rs/New York Times
Foto: EPA
