icon-checkicon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-erroricon-galleryicon-homeicon-infoicon-logouticon-nexticon-passwordicon-plusicon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon-usericon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

Espreso.rs


Adria media

ZEMLJA JE IZBEGLA METAK IZ SVEMIRA: Niko nije puno obraćao pažnju, a svašta je moglo da se desi
Foto: Profimedia

dobro smo prošli

ZEMLJA JE IZBEGLA METAK IZ SVEMIRA: Niko nije puno obraćao pažnju, a svašta je moglo da se desi

Planeta

Pored brojnih uragana, potresa, požara i poplave prošlih nedelja, mnogi nisu primetili kosmičku opasnost koja je mogla da ugrozi ljudsku tehnološku civilizaciju.

 

U poslednjih nedelju dana Sunce je izbacilo niz solarnih baklji, uključujući i najjaču u deceniji. Solarna baklja se događa kada se otpušta magnetna energija u blizini sunčeve pege, pa se stvara svetlo mesto na Suncu koje traje oko 10 minuta ili manje.

 

Može da izbaci različitu elektromagnetnu energiju, od vidljivog svetla do X-zraka i još jačih gama zraka. Ako naciljaju Zemlju, ti zraci mogu da dovedu do aurora na nižim visinama i malo veće radijacije, koja nije preopasna.

Solarne baklje svrstavaju se na skali od A, B, C, M, do X, s tim da je svaka kategorija 10 puta snažnija od prethodne. Prošle nedelje nastalo nekoliko baklji X i M klase, a najjače su bile snage X8.2 i X9.3. Najjača izmerena baklja pripadala je kategoriji X28 2003. godine. Zemljina atmosfera nas štiti od njihovih uticaja, ali one mogu da ometaju GPS i komunikacijske satelite.

 

Ali može se dogoditi i opasnija pojava – izbacivanje koronalne mase (CME). Zbog toga što se sastoji od mase, a ne od zračenja, treba joj oko jedan dan da stigne do Zemlje. Ta masa je popratila i prošlonedeljne baklje, ali nije pogodila Zemlju punom snagom.

Ako nacilja Zemlju, jonizovane čestice mogu da se zabiju u magnetsko polje koje okružuje Zemlju i promene mu oblik, što se naziva geomagnetskom olujom. To može biti opasno i oštetiti opremu na Zemlji. CME je 1989. pogodila Zemlju, a u Kvebeku i u severoistočnim Sjedinjenim Američkim

Državama nestalo je struje na devet sati.

 

Još jači CME pogodio je Zemlju 1859. godine, kada je geomagnetska oluja prouzrokovala iskrenje telegrafskih stubova i železničkih pruga, a aurore su bile vidljive i na Kubi.

Danas bi mogla da nastane još veća šteta u slučaju udara, s obzirom na razvoj tehnologije. Takvi događaji nisu retki.

 

(Kurir.rs/Index.hr/T.L.P)

Foto Profimedia

 

NOVO! Od sada možete da komentarišete i na Kurir Viberu!
Pridružite nam se, podelite svoje mišljenje!

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...