Pored brojnih uragana, potresa, požara i poplave prošlih nedelja, mnogi nisu primetili kosmičku opasnost koja je mogla da ugrozi ljudsku tehnološku civilizaciju.
U poslednjih nedelju dana Sunce je izbacilo niz solarnih baklji, uključujući i najjaču u deceniji. Solarna baklja se događa kada se otpušta magnetna energija u blizini sunčeve pege, pa se stvara svetlo mesto na Suncu koje traje oko 10 minuta ili manje.
Može da izbaci različitu elektromagnetnu energiju, od vidljivog svetla do X-zraka i još jačih gama zraka. Ako naciljaju Zemlju, ti zraci mogu da dovedu do aurora na nižim visinama i malo veće radijacije, koja nije preopasna.
NE PROPUSTITE
Solarne baklje svrstavaju se na skali od A, B, C, M, do X, s tim da je svaka kategorija 10 puta snažnija od prethodne. Prošle nedelje nastalo nekoliko baklji X i M klase, a najjače su bile snage X8.2 i X9.3. Najjača izmerena baklja pripadala je kategoriji X28 2003. godine. Zemljina atmosfera nas štiti od njihovih uticaja, ali one mogu da ometaju GPS i komunikacijske satelite.
Ali može se dogoditi i opasnija pojava – izbacivanje koronalne mase (CME). Zbog toga što se sastoji od mase, a ne od zračenja, treba joj oko jedan dan da stigne do Zemlje. Ta masa je popratila i prošlonedeljne baklje, ali nije pogodila Zemlju punom snagom.
NE PROPUSTITE
Ako nacilja Zemlju, jonizovane čestice mogu da se zabiju u magnetsko polje koje okružuje Zemlju i promene mu oblik, što se naziva geomagnetskom olujom. To može biti opasno i oštetiti opremu na Zemlji. CME je 1989. pogodila Zemlju, a u Kvebeku i u severoistočnim Sjedinjenim Američkim
Državama nestalo je struje na devet sati.
Još jači CME pogodio je Zemlju 1859. godine, kada je geomagnetska oluja prouzrokovala iskrenje telegrafskih stubova i železničkih pruga, a aurore su bile vidljive i na Kubi.
Danas bi mogla da nastane još veća šteta u slučaju udara, s obzirom na razvoj tehnologije. Takvi događaji nisu retki.
(Kurir.rs/Index.hr/T.L.P)
Foto Profimedia
NE PROPUSTITE
