Kad je 1944. nemačka vojska bila već debelo u povlačenju, nemačka obaveštajna služba smislila je plan koji je, po njima, trebalo da dovede do preokreta u ratu.
Njihov plan je bio da pošalju dva agenta u Moskvu koji bi ubili Staljina, piše "Russia Beyond".
U leto 1944. godine načelnik Glavnog sigurnosnog kabineta Rajha Ernst Kaltenbruner obratio se odeljenju za specijalne operacije Luftvafe KG 200. Ovo odeljenje se specijalizovalo za letove na velikim udaljenostima i slanje špijuna, a bila je zadužena i za avione ukradene od saveznika.
Izvršenje zadatka povereno prebegu
Kaltenbruner je postavio ovakav zadatak: nemački agenti treba da se spuste padobranom na svega stotinak kilometara od Moskve, tj. duboko u neprijateljsku pozadinu.
U noći između 4. i 5. septembra 1944. godine teretni avion Arado Ar 232B poleteo je s jednog aerodroma na teritoriju sadašnje Litvanije i ubrzo nestao u magli. Odredište mu se nalazilo negde između Smolenska i Moskve.
U avionu su bila dva sovjetska putnika: bivši oficir Crvene armije Tavrin i njegova supruga Lidija. Oni su stupili u brak neposredno pre početka misije koja ih je odvela u srce Rusije.
Petar Ivanovič Tavrin (pravo prezime mu je bilo Šilo) dospeo je u vojsku SSSR-a zahvaljujući lažiranim dokumentima, ali se uplašio da će biti raskrinkan pa je dezertirao u maju 1942. godine.
Vrbovan je u logoru za zarobljenike, nakon čega je prebačen u Berlin gde je predstavljen Hajncu Gräfeu, jednom od ideologa operacije “Cepelin”.
Tako se zvao ambiciozni plan za ubistvo Staljina. Sovjetski kolaboracionista je prošao obuku u Pskovu, a kasnije i u Rigi pod rukovodstvom stručnjaka za specijalne operacije Ota Skorcenija.
Cilj – zauzimanje Kremlja
Prema knjizi Pitera Vilhelma Stala ‘KG 200: The True Story‘, Tavrin i njegova supruga Lidija Šilova (čiji je zadatak bilo uspostavljanje i održavanje radioveze s Nemačkom) trebalo je da iskoče padobranom na teritoriju SSSR-a, da stignu do Moskve i tamo uspostave kontakt s ilegalnom sovjetskom opozicijom.
Bilo je planirano da Tavrin s dvojicom tajnih saradnika dospe u Kremlj za vreme jednog prijema koristeći lažirana dokumenta te da Staljina, čim se nađe u njegovoj blizini, ubije otrovanim mecima. Smrt sovjetskog vođe bila bi signal nemačkim snagama da izvrše desant u blizini Moskve i brzo zauzmu Kremlj koristeći faktor iznenađenja.
Postojao je i rezervni plan za Staljinovo ubistvo detoniranjem njegovog automobila na putu za Kremlj. To bi se ostvarilo ispaljivanjem malog projektila s eksplozivnim punjenjem napravljenog posebno za tu priliku.
Bilo je zamišljeno da Tavrin i njegova supruga Lidija imaju na raspolaganju motocikl i oružje potrebno za izvođenje rezervnog plana. Čitava misija delovala je vrlo samoubilački, ali su Nemci uverili bračni par da im je u Moskvi pripremljeno i tajno sklonište gde će moći da se sakriju posle izvršenja zadatka, a zatim da odatle pobegnu čim se za to pruži mogućnost.
Serija neuspeha
Ubrzo je nemačko rukovodstvo odustalo od iskakanja agenata s padobranom. Umesto toga je odlučeno da avion sleti 100 km od glavnog grada SSSR-a.
Grupa nemačkih padobranaca pristigla je na mesto gde je planirano sletanje aviona. Cilj je bio da oni potvrde Berlinu da je sve spremno za sletanje, što su i učinili.
Međutim, ni nemačka obaveštajna služba, ni Tavrin i njegova supruga nisu znali da su tu grupu padobranaca zarobile sovjetske snage te da je signal Berlinu poslat pod njihovom kontrolom.
Kada je avion Arado 232 B već ušao u vazdušni prostor pod sovjetskom kontrolom, pogođen je iz PVO.
Pilot je odlučio da se prizemlji na drugom mestu, blizu Karmanova, istočno od Smolenska. Međutim, prilikom sletanja krilo je zapelo za drvo, motor je otpao, a avion se zapalio.
Put za Moskvu
Nakon što su jedva nekako prizemljili, članovi posade su se pešice uputili ka nemačkim linijama. Piloti su u rukama imali karte terena i hranu u konzervama, ali nisu govorili ruski i nosili su nemačku uniformu. Gotovo svi su zarobljeni.
Tavrin i Šilova su seli na motocikl koji je bio u teretnom odeljku aviona i krenuli ka Moskve sa 428.000 rubalja u džepu, pečatima od kaučuka i blanko dokumentima, koji su im teoretski mogli omogućiti da uđu u Kremlj i stignu do Staljina.
Hapšenje
Nemački agenti su putovali noću. Činilo se da sve protiče bez problema. Patrola na putu ih nije zaustavila. Oboje su govorili ruski, a po odlikovanjima se videlo da su vojne osobe visokog čina. Pored toga, svi dokumenti su izgledali kao da su pravi.
Odala ih je sitnica: jedan stražar je obratio pažnju na to da motocikl i putnici nisu pokisli, iako je pre toga padala jaka kiša.
Oni su za vreme kiše bili još u avionu, tako da nisu pokisli. Stražar je dao znak za uzbunu, posle čega su uhapšeni.
Sovjetski dvostruki špijun
Mladi oficir Grigorij Fjodorovič Grigorenko koji je radio u Trećem odeljenju Glavne uprave kontraobaveštajne službe ‘Smerš’ dobio je naređenje da iskoristi uhapšene agente protiv Nemačke. Tavrin je pristao da sarađuje nadajući se da će tako spasiti svoj život, pa je preko radioveze saopštio Berlinu da je uspešno stigao u Moskvu.
Nemci su se ‘upecali’ i tako je počela operacija ‘Tuman’ (magla). Plan je bio da se u Moskvi pronađu nemački špijuni s kojima je Tavrin trebalo da stupi u kontakt i koji bi mu pomogli da izvrši zadatak i ubije Staljina. Operacija je uspešno završena pre kraja rata.
Nakon operacije Tavrin više nije bio potreban sovjetskoj obaveštajnoj službi, pa je osuđen na smrt i streljan je 28. marta 1952. godine. Njegova supruga Lidija Šilova streljana je 2. aprila.
Staljin je umro prirodnom smrću 5. marta 1953. godine.
(Kurir.rs/danas.hr)
(Foto: Wikimedia commons)
NE PROPUSTITE
